Cene osnovnih životnih namirnica poput mleka i mlečnih proizvoda, brašna, ulja, su od kraja februara povećane u proseku od 30 do 60 odsto, što predstavlja veliki udar na budžet građana.
„Svakih par dana cene skaču, utiču na svačiji budžet. Poskupele su osnovne namernice, nije to nešto što nam nije neophodno pa ne moramo da kupimo, to su stvari koje moramo svakodnevno da koristimo“, kazala je Dijana Arsić iz Gračanice.
„Poskupljenje veliko, penzije i plate su ostale iste i ne mogu da prate aktuelne visoke cene. Teško se snalazimo u ovoj situaciji“, rekao je Arim Gaši.
„Poskupljenje je očekivano i posledica je situacije koja vlada u svetu. Nadam se da će se cene stabilizovati, da roba ne poskupljuje. Kad bi ostale na ovom nivou, onda bi nekako bilo lakše“, kazao je Siniša Đorđević iz Gračanice.
Poskupljenje je rezultat uticaja globalnog tržišta, jer Kosovo zavisi od uvoza. Ali, na Vladi Kosova je da rešava to pitanje, smatra aktivista za zaštitu potrošača Seljatin Kačaniku.
„Mi smo se predali toj stihiji povećanja cena. Vlada Kosova ne želi da stane na put tome, jedan od razloga je to što na taj način puni budžet. Na taj način se nekim privrednicima i preduzećima čine usluge“, dodao je on.
Kačaniku je istakao da potrošači još uvek nisu relevantan faktor za Vladu Kosova, a pogotovo za Ministarstvo trgovine i industrije.
„Kada je u pitanju kontrola cena, sve je to zakonski i ustavno regulisano, ali pitanje je kako u praksi funkcioniše i ima li stvarne kontrole na terenu. Imamo agencije, mehanizme, regulatore ali oni nisu na strani potrošača, već sarađuju sa vladom“, kazao je on.
„Pravljene su velike greške, a jedna od njih je bila privatizacija“, dodao je. „Mi uvozimo možda milion artikala, a niko do sada nije našao rešenje kako da ih zamenimo domaćim proizvodom“, zaključio je Kačaniku.
Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliju je istakao da robe ima dovoljno i da to nije razlog za enormna poskupljenja, već da trgovci koriste trenutak, pre svega zbog rata u Ukrajini, za podizanje cena. „Na taj način“, kaže on, „profitiraju isključivo trgovci i država“.
„Što se više kupuje i što su veće cene, država stvara više prihoda“, jasan je on.
„Poznato je da smo mi (Kosovo) jedna uvozno zavisna država. Sama činjenica da uvozimo preko 90% artikala, sve što se može naći na tržištu je dokaz da ulazimo u inflaciju, a ta inflacija obogaćuje budžet države, a osiromašuje građane i pogađa najviše socijalne slučajeve“, kazao je on.
Grdžaliju kaže da je agenda aktuelne vlasti preusmerena na druge teme, ali da je bilo pokušaja da se pomogne i građanima.
„Ona je našla način da podeli pomoć od 100 evra i preduzela neke socijalne korake, ali mora se znati da bilo kakav korak tog tipa može samo da minimizira posledice, a ne da reši problem. Za Kosovo je bitno da ima neku viziju za ekonomski razvoj za dve, pet ili deset godina, a to nedostaje“, kazao je on.
Kosovu, prema mišljenju Grdžalijua, treba pojačana inspekcijska kontrola, a Agencija za konkurenciju mora da bude aktivnija u monitorisanju cena i kretanju cena na Kosovu.
Prema analizama Svetske banke i MMF-a, zbog globalne krize na Kosovu raste ekstremno siromaštvo. Primer Kosova, prema ekspertima, može da posluži kao zaključak da trenutnu globalnu krizu najviše plaćaju građani siromašnih država, poput onih na Balkanu.
