Danijela Simonović je odlučila da priprema jela po starim kosovskim receptima kako oni ne bi bili zaboravljeni.
„Odlučila sam da našu tradiciju prikažem na manifestacijama, sajmovima kako bi podstakla i mlade žene da krenu da pripremaju stare kosovske recepte. Oni su jako ukusni i lepo izgledaju, a pre svega su zdravi“, rekla je ona.
Na nedavno održanom Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu na poziv udruzenja „Glas Metohije“ predstavila je tradicionalnu kuhinju juga Srbije.
„Štand je bio vrlo zapažen, posetioci su bili zainteresovani za našu tradicionalnu kosovsku kuhinju. Izložila sam, pre svega, slavski kolač, struganu pogaču, domaće pite i kore koje se peku na plotni, kosovsku alvu kako bi je trgli iz zaborava“, rekla je Simonovićeva.
Strugana kosovska pogača i slavski kolač su, prema njenim navodima, privukli najviše pažnje Beograđana.
„Kosovska pogača je na svakoj trpezi, za svako veselje ona ima svoje posebno mesto na stolu. Ona proprati svaki događaj – od rođenja deteta do ženidbe, pa i sahrane. Recept za nju nije komplikovan, ali je specifična po tome što je strugana. Slavski kolač pripremamo za naše ukućane i u slavu svecu koga proslavljamo. On se priprema u jednom komadu, barem ja tako spremam, a ukrašavam ga krstom, pticom da nam sve ide lako, cvećem kao simbolom ljubavi, knjigom da razum preovlada, listovi ruže da se deca rađaju, grozd i žito da bude rodna godina“, kazala je ona.
Sukana pita se, prema kosovskoj tradiciji, uvek pripremala samo za posebne događaje.
„Kore od običnog testa koje se peku na plotni smederevca pripremaju se dan ranije. Može da bude posna ili mrsna, onako kako svaka domaćica priprema običnu gibanicu“, podsetila je Simonovićeva.
Da li i koliko novi trendovi u kulinarstvu utiču da se stara kosovska jela zaborave, koliko je vremena potrebno za njihovu pripremu, šta je najbolje glavno jelo uz kosovsku pogaču i kako se priprema domaća alva pogledajte u videu.
