Od Peći do Prizrena ni u jednoj sredini gde žive Srbi nema turstičke organizacije koja bi mogla da uputi ili dočeka entuzijaste i ljude koji žele da vide neke od najvećih srednjovekovnih znamemnitosti.
Upoznajem tri mlada čoveka, deluju obrazovano i sa jasnom namerom da posete Goraždevac, da vide kako ljudi u ovom Metohijskom selu žive i da prisustvuju liturgiji u sedištu srpskih patrijaraha – Pećkoj Patrijaršiji.
Jedan od trojice momaka koji su zbog Vidovdana krenuli put Gazimestana, ali sa namerom da malo bolje upoznaju Metohiju je Vukašin Babac iz Beograda.
“Na ovaj put smo se odlučili slučajno, kako sve lepe stvari i počinju. Dogovorili smo se da budemo za Vidovdan tu, ali pošto je velika posećenost, velika frekvencija ljudi za sam praznik, odlučili smo da to bude par dana ranije, kako bi smo opet obišli nešto što smo videli, a recimo, ovde u Goraždevcu nismo bili, pa smo planirali to celo srpsko selo da vidimo i da budemo ovde. Da vidimo kako ljudi ovde žive”, rekao je Babac.
Narativ koji se plasira u srpskoj javnosti u Beogradu i centralnoj Srbiji putem medija ne odgovara istini, smatra on. Goraždevac je na njega ostavio potpuno drugačiji utisak.
“Sinoć, dok smo sedeli sa žiteljima Goraždevca, to je totalno ostavilo neku drugačiju sliku kod mene. Sve je onako skladno bilo, sede ljudi zajedno, začuđeni što smo mi iz Beograda došli ovde da ih obiđemo. Ali opet, meni to nekako nije ništa strano, došli smo da vidimo svoje neke korene, korene svih Srba i ljudi koji žive ovde. Drugačija je slika totalno nego što smo mogli da vidimo prošle godine u Orahovcu. Tamo ljudi malo teže žive, čini mi se kao da je veća tenzija tamo. A ovde je sve u nekom skladu, ljudi žive u harmoniji”, rekao je Vukašin.
Branko Opačić je kazao da ga posebno oduševljava srdačnost žitelja Goraždevca. “U Srbiji se stvara slika da ovde nema života, a mi na ulicama Goraždevca vidimo upravo život”, naveo je Opačić i dodao:
“Ljudi u velikim gradovima gledaju svako svoja posla, a ovde koga god smo sreli bio je prema nama srdačan. Prolazimo pored radnje i zovu nas da popijemo piće. Mnogo nam je drago zbog toga, naravno, moraćemo i njih kasnije da ispoštujemo. Ja sam već četvrti put na Kosovu i Metohiji. Sad se stvara ta medijska slika u centru Srbije da tu nema Srba, da tu nema života, a onda dođeš ovde, vidiš decu kako se igraju na terenu, igraju fudbal. Vidiš, generalno, pravi život koji se ne može videti u Beogradu i nekim većim sredinama gde se ljudi prepuste čarima interneta, supermarketa, betona i centralnog grejanja”, kazao je Opačić.
On je imao poruku za sve koji su neodluučni u svojoj nameri da posete ove krajeve.
“Ako ljudi koji žive ovde nemaju strah, smatram da ni oni koji žive u nekom miru u centralnoj Srbiji ne treba da imaju strah i da imaju obavezu da dođu. Svaki put kad dođem ovde, doživim ponovo neku školu hrabrosti, škola života koja se, da kažemo, ne može doživeti u tom centralnom delu. Prosto, svaki put je ovde za mene lično neki novi osećaj. Kada sam kretao bilo je pitanje: ’Pa, bio si tamo, zašto ideš opet’? Upravo zbog toga, da se vidi ta hrabrost koje nema nigde drugde”, kazao je Opačić.
On je naveo da je u narodu stvorena neka vrasta straha od Albanaca i da je na Kosovo strašno doći, ali da je njihovo iskustvo drugačije.
“Nismo imali nikakvog kontakta sa Albancima, tako da je bilo neutralno – ni lepo ni ružno, zaista bez ikakvih problema. To je, da kažemo, neki mit koji je stvoren u narodu, da je to nešto strašno, da tu razbijaju, pa mislim, ako ćemo tako, i u Beogradu može da se dogodi da ti neko razbije šoferšajbnu iz čista mira, a tako i ovde. Svuda se to može dogoditi, ne samo ovde”, smatra Opačić.
Iznenadni gosti u Goraždevcu svima onima koji nameravaju da posete Metohiju savetuju obilazak carskog grada Prizrena, manastira Visoki Dečani, Gračanice… Od naselja, kao najbitnije izdvajaju Gorazdevac, Veliku Hoču i Orahovac.
Putnici poput Vukašina i Branka mogli bi u Metohiji da budu češći gosti, ali samo ukoliko se lokalno stanovništvo i nadležni angažuju da u budućnosti poboljšaju smeštajne kapacitete i organizaciju turističkih poseta, prevoza i vodiča.
Do tada, žiteljima srpskih sredina u Metohiji ostaje da dočekuju goste koji do Gazimestana putuju preko Metohije.