Opšte je poznato da se Zakon o upotrebi jezika na Kosovu najvše krši u institucijama, našta su najčešće poslednih godina ukazivali mediji i organizacije civilnog društva. Nova društvena incijativa (NSI) je u okviru porjekta “ThuajDiçka / ReciNešto” u saradni sa Kancelarijom poverenika za jezike, Centrom za socijalne inicijative i uz podršku Holandske ambasade na Kosovu, napravila softversko rešenje, odnosno obrazac putem kojeg građani ubuduće mogu da prijave problem instituciji u kojoj je zakon prekršen. Istovremeno će ista prijava biti registrovana i u Kancelariji poverenika za jezike.
“On podrazumeva da se na sajtovima svih institucija, zvaničnim sajtovima kosovskih institucija nađe obrazac koji će omogućiti građanima da prijave kršenje jezičkih prava. Obrazac je razvijen, ovo je idejno rešenje i mi zahtevamo od institucija da ovo naše rešenje integrišu na svoje veb sajtove. Imamo naznake od određenih institucija da će rešenje prihvatiti i da će integrisati na svoje veb sajtove i mi smo na današnjem događaju pozvali institucije da to urade“, kazao je programski direktor Nove društvene inicijative Miloš Milovanović.
Dosadašnja praksa pokazuje da institucije koje krše sopstveni zakon ne reaguju previše na prijave i kritike. Da li će se postavljanjem obrasca na sajtove institucija nešto promeniti?
„Mislim da će reagovati, pre svega, zato što će imati obavezu jer je građanin prijavio. Građanin ima dokaz, priložio je dokaz o kršenju jezičkih prava i po zakonu na svaku prijavu institucija mora da odgovori, to je jedna stvar. Druga stvar je da su se do sada prijave podnosile u pisanoj formi i išli su kod prve instance gde se kršenje desilo i naravno u proceduri nije bila dovoljna komunikacije između institucije kako da reše pitanje, sada kada se prijava pošalje, odnosno žalba pošalje instituciji u kojoj se kršenje desilo i Kancelarija za jezike u isto vreme dobijaju prijavu, znači da će Kancelarija poverenika za jezike automatski biti obaveštena da je građanin nekom ministarstvu ili opštini prijavio kršenje i reagovaće i tražiće od te institucije da uradi nešto povodom kršenja tog jezičkog prava“, kaže on.
Miloš Milovanović ističe da se prijava može popuniti vrlo jednostavno. „Ostavite svoje ime i prezime, ako želite, broj telefona, imejl adresu, označite da li želite da vaša prijava bude javna i opišete kršenje zakona i onda možete da slikate npr. obaveštenje da nema prevoda, postavite tu fotografiju i automatski institucije dobijaju dokaz od građana da se kršenje desilo i automatski i institucija i Kancelarija poverenika za jezik dobijaju prijavu i u komunikaciji pokušavaju da taj problem reše“, naveo je Milovanović.
Kancelarija poverenika za jezike već ima sopstvene mehanizme za prijavljivanje kršenja zakona, međutim, očekuju da će i ova značajno doprineti poboljšanju trenutne situacije sa jezičkim pravima.
„Ono što je promena koja se uvodi ovim sistemom da će, kao što bi i trebalo, prva instanca žablu biti sama institucija u kojoj je identifikovan problem kroz ovaj sistem biće omogućeno podnošenje žalbe samoj instituciji ali ćemo istovremeno i mi dobiti obaveštenje da je žalba podneta. Na taj način ćemo prvo ubrzati rešavanje žalbi, a kao drugo sama Kancelarija poverenika će moći da uradi analizu toga kako institucije odgovaraju na primedbe koje građani daju“, kazao je Mladenović.
Mladenović ističe da uprkos nepoštovanju zakona veliki broj institucija, kada im se ukaže na to, pokušavaju da reše problem. „Ono što je problem nakon toga je što najčešće ne daju sistemsko rešenje kako se problem ne bi ponavljao ili nakon određenog vremena ponove sličnu grešku. To je najveći problem. Inače, kod samog procesa podnošenja žalbe najčešće je vrlo brzo budu rešeni zahtevi građana. Ja se nadam da će na ovaj način postati i ažurniji“, kazao je Mladenović.
Predstavnici NSI su naveli da su pokretanjem ovog projekta želeli da osim kritike na nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika učine nešto konkretno. „Od samog starta kada smo ga razvijali (projekat) imali smo na umu to da ne želimo da nastavimo da samo kritikujemo i da ukazujemo na probleme sa kojima se suočavamo, posebno kada je u pitanju implementacija Zakona o upotrebi jezika, već da pokušamo da promenimo pristup i da nađemo konstruktivna rešenja koja mogu da pomognu pre svega u sprovođenju ovog zakona ali i generalno većoj društvenoj prihvatljivosti jezika kao takvih“, rekla je direktorka Nove društvene inicijative Jovana Radosavljević.
Podršku ovom projektu pružili su Holandska ambasada u Prištini i Međunarodna organizacija za migracije (IOM). Zamenik ambasadora Piter Van der Blomen istakao je da treba rešavati probleme u društvu, uključujići i one koji se tiču jezika, te da svi nastojimo da promovišemo ovakve projekte koji će, kako očekuje, dati doprinos u poštovanju Zakona o upotrebi jezika.
Ana Rostocka, šefica Misije IOM-a na Kosovu istakla je da je jezik ključ svega i da je svesna da nažalost 80% Albanaca nikada u životu nije imalo društvenih kontakata sa predstavnicima srpske zajednice.
Iako nije direktno uključena, Misija Oebsa na Kosovu prati i podržava projekte koje se bave promocijom jezičkih prava na Kosovu. Prisutnima se obratio abmasador Oebsa Majkl Devenport koji je takođe istakao značaj ovog projekta i izrazio nadu da će on pomoći da se bolje razume koliko su važna jezička prava svih na Kosovu.
Osim obrasca, predstavljen je i novi kurs za učenje jezika u okviru aplikacije „Vok up“. Ovaj je namenjen isključivo zaposlenima u javnoj upravi.
„Oslobođen je gramatike i gramatičkih pravila i fokus je stavljen na terminologiju i komunikaciju. Dakle, da se korisnici što lakše osposobe za neku svakodnevnu komunikaciju sa strankama, da mogu da prevaziđu situacije i da se snađu na dnevnom nivou. Sadrži audio i video zapise kako bi se obuhvatila i veština slušanja, razumevanja i pisanja i mnogo vežbi. Namenjen je ljudima koji nemaju vremena, koji su zaposleni da mogu to da savladaju sami“, kaže Aleksandra Vučinić iz Centra za socijalne inicijative.
Prema rečima predstavnika Centra za socijalne inicijative aplikacija „Vok up“ uspešno funkcioniše poslednjih nekoliko godina. Ovu metodu za učenje jezika koristi više od 70.000 ljudi. Osim internet platforme, Centar u saradnji sa IOM-om sprovodi i kurseve albanskog i srpskog jezika.