Smisao integracije pravosuđa trebalo je da bude ne samo pronalaženje adekvatnog rešenja za pripadnike pravosuđa koji su radili u srpskim pravosudnim institucijama na Kosovu, nego i konačno omogućavanje jednakog pristupa pravdi nevećinskom stanovništvu na Kosovu – navodi se u analizi:
„U ovom momentu možemo reći da je samo prvi deo cilja postignut, dok je drugi nemoguće postići dok god nema sistemskog praćenja problema i pravnih praznina koje se javljaju u hodu“.
Spremo je izlistala niz pitanja koja se tiču pravosuđa, integracije i pristupa pravdi za srpsku zajednicu na Kosovu u kontekstu Sporazuma o pravosuđu između Beograda i Prištine.
Osvrćući se na operativne probleme integracije, Spremo navodi da je i dalje najveći problem upotreba jezika, angažovanje prevodilaca i kvalitet prevoda:
„Različito angažovani prevodioci i njihove različite kvalifikacije obezbeđuju različit kvalitet prevoda. Stručnost u pogledu prevoda pravne materije je ono što se najviše dovodi u pitanje“.
Bez sistemskog rešenja za stupanje na pravosudnu funkciju
Ona navodi da nema sistemskog rešenja ni u pogledu preduslova za stupanje na pravosudnu funkciju za mlade pravnike iz srpske zajednice.
„Najveći uticaj na to ima nedostatak primene Sporazuma o diplomama, odnosno nemogućnost nostrifikacije diploma sa fakulteta Republike Srbije na Kosovu (i obrnuto), ali takođe se ne priznaje ni položen pravosudni ispit u srpskom sistemu. Proces verifikacije diploma Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji većina pravnika sa Kosova iz srpske zajednice zadržava, efektivno ne funkcioniše od kraja 2021. godine“ – stoji u analizi.
Stručna praksa i pravosudni ispit
Dodatne probleme stvara obavljanje stručne prakse i polaganje pravosudnog ispita na Kosovu – navodi autorka:
„Oni koji završavaju fakultet u Kosovskoj Mitrovici, u načelu rade po obrazovnom kurikulumu Republike Srbije, odnosno imaju manjak znanja u pogledu kosovskog pravnog okvira. To naknadno predstavlja i otežavajuću okolnost za polaganje pravosudnog ispita u kosovskom sistemu, pa postoji ideja da Akademija pravde organizuje posebne klinike gde bi mogli kandidati iz redova nevećinskog stanovništva bolje da se pripreme za polaganje pravosudnog ispita“.
Pristup javnim beležnicima
Još jedan od problema ogleda se u pristupu uslugama javnih beležnika (notari), a posebno nealbanskim manjinskim zajednicama.
„U kosovskom sistemu radi ukupno jedna javna beležnica iz srpske zajednice i to za teritoriju Novog Brda. Za ceo sever Kosova, niti u jednoj od četiri opštine nema uopšte notara, pa se za te usluge u kosovskom sistemu građani obraćaju javnom beležniku u Južnoj Mitrovici. Za potrebe u srpskom sistemu se pak obraćaju notarima u Novom Pazaru, Raški i Leskovcu“ – dodaje autorka i podseća da ne postoji nikakvo afirmativno rešenje kojim bi se došlo do povećanja dostupnosti usluga advokata, javnih beležnika ili izvršitelja iz srpske zajednice, kako bi se olakšao i pristup pravdi u celini.
Dva sistema, duple presude, troškovi
„Na osnovu Odluke Apelacionog suda u Nišu, i Sporazuma o sprovođenju Odluke o privremenom prenošenju nadležnosti kojima je uređen privremeni prenos mesne nadležnosti sa Osnovnog i Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici na Osnovni i Viši sud u Leskovcu, ovi sudovi su preuzeli veliki deo predmeta od 2008. do 2017. godine. Iako je ova odluka u neku ruku dovela do rešavanja bar dela predmeta građana koji žive na Kosovu, ili rešavanja bilo kojeg imovinskog, porodičnog ili drugog pitanja koje se vezuje za teritoriju Kosova, ona je i obesmislila primenu Sporazuma o pravosuđu, jer se građani sada opet obraćaju dva paralelna pravosudna sistema, samo sada još moraju i da pređu pozamašan put da bi to učinili. Dve presude u istoj stvari, u zavisnosti gde želite da ostvarite neko pravo, postaju već nova normalnost, posebno u predmetima iz porodične materije ili u slučaju ostavine. Nije retko ni da dva suda dodele starateljstvo različitim roditeljima, niti da u jednom sistemu neko ima pravo na nasleđivanje, dok u drugom nema“, piše autorka.
Ona dodaje da je sud u Leskovcu primio više od 5.000 predmeta sa Kosova i još novih predmeta građana sa teritorije Kosova, te da se pred Osnovnim sudom u Leskovcu uglavnom vode predmeti iz porodičnog prava, ostavine, te radnog prava u slučaju sporova protiv institucija koje funkcionišu u okviru sistema Republike Srbije.
„Troškovi postupka često padaju na stranke koje dolaze sa područja Kosova, koje snose velike troškove koje na kraju postupka neće moći da refundiraju ukoliko angažuju advokata iz Mitrovice, kao na primer troškove prevoza advokata“ – navodi Spremo.
Zato navodi da problemi koji su se u međuvremenu javili moraju biti što pre otklonjeni, posebno ako se uzme u obzir prosečna starost srpskih sudija i tužilaca trenutno u sistemu, jer će se, dodaje, pored potrebe popunjavanja mesta na koje još nisu izabrani nosioci pravosudne funkcije iz srpske zajednice, broj tih mesta u narednom periodu dodatno uvećavati.
„Bez nekog sistemskog rešavanja i praćenja svih prethodno predstavljenih problema sa kojima se građani i građanke suočavaju, kako od strane kancelarije Specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine, tako i vlada u Beogradu i Prištini, Sporazum o pravosuđu sam po sebi ostaće jednokratno rešenje, bez dalekosežnog i dugoročnog efekta na jednak pristup pravdi svim građanima koji treba da uživaju svoja prava na teritoriji Kosova“ – zaključuje autorka.
