Reč je o najvišoj stopi od uvođenja evra kao zajedničke valute 1999. U junu su potrošačke cene porasle za 8,6 odsto, dok su stručnjaci očekivali 8,7 odsto. Inflaciju su ponovo pokrenule cene energenata, koje su porasle za 39,7 odsto godinu za godinom.
Rast cena hrane i pića ubrzan je sa 8,9 na 9,8 odsto.
Bazna inflacija, koja ne obuhvata cene energenata, hrane i pića, a koje su posebno podložne fluktuacijama, porasla je sa 3,7 na četiri odsto.
Najveće stope inflacije u evrozoni ponovo su bile u tri baltičke države – Litvaniji, Letoniji i Estoniji, i to preko 20 odsto. U Nemačkoj je stopa inflacije po evropskim standardima bila 8,5 odsto.
Evropska centralna banka (ECB) je pre nešto više od nedelju dana podigla svoje ključne kamatne stope, prvi put posle 11 godina.
ECB je kasnila, pošto je njen cilj inflacije od dva odsto već neko vreme očigledno bio premašen. Centralne banke drugih država, poput SAD i Velike Britanije, ranije su korigovale kamate.
