Portal „Banatska istina“ koji radi pod sloganom „Teška kao crna zemlja“ svoj sadržaj temelji na uvredljivim tekstovima. „Izdajnička fekalija Nenad Živković zagađuje Pančevo i Srbiju“, „Leti, leti, Stanka, odmah posle izbora“, „Nesrećna i ružna: Neizvesna budućnost Dragane Rakić – vic godine“ samo su neki od naslova tekstova koji su usmereni ka politički angažovanim ličnostima i novinarima.
Ovaj i slične portale čitalački auditorijum često doživljava kao medije i koristi kao izvor informisanja. Nekritički pristupajući ovakvom sadržaju, građani ne razmišljaju o namerama autora niti o verodostojnosti informacija.
Portali koji nisu registrovani kao mediji – koje su sankcije za nepoštovanje profesionalnih standarda?
Portali neregistrovani u APR-u ne podležu Zakonu o javnom informisanju i medijima, te se postavlja pitanje na koji način odgovaraju za uvredljiv sadržaj.
Za ove portale primenjuje se Zakon o obligacionim odnosima i tada je nadležan lokalni osnovni sud, a ne Viši sud u Beogradu kao kod registrovanih medija, kaže advokat Gordana Кonstantinović za sajt Udruženja novinara Srbije (UNS).
„Rok za podnošenje tužbe protiv medija koji su registrovani u APR-u je šest meseci, dok je rok kod portala koji nisu registrovani tri godine. Razlog za to je činjenica da je kod medija primaran Zakon o javnom informisanju i medijima kojim se propisuje kraći rok od onog koji nalaže Zakon o obligacionim odnosima“, dodaje Кonstantinović.
Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, novinar, urednik ili izdavač odgovaraju i kada je prekršaj posledica nepažnje, dok to nije uvek slučaj kod neregistrovanih portala za koje ne važi ovaj zakon.
Ipak, Кonstantinović ističe da su novinari koji pišu za registrovane medije u povoljnijem položaju od onih koji pišu za portale koji nisu registrovani, jer ih u velikoj meri štiti Zakon o javnom informisanju i medijima.
Advokat Nenad Кrajinović za sajt Udruženja novinara Srbije (UNS) kaže da se, ukoliko dođe do sudskog spora, sa izdanjem koje nije medij, tuži izdavač.
„To je kao da tužite nekog blogera – ne tretira se kao novinar, ali iznosi svoje mišljenje javno i odgovara za svoju reč. Ukoliko je izdavač pojedinac, odgovaraće lično, sem ako je u pitanju preduzetnik. Tada će se tretirati kao pravno lice“, rekao je Кrajinović.
Međutim, dodao je da izdavač može biti i udruženje, koje ne mora biti registrovano i objasnio da kod neregistrovanih grupa građana odovaraju svi članovi kao da su u ortakluku.
Кrajinović ističe da su neregistrovana izdanja na internetu, kada se utvrdi kršenje zakona u obavezi da povuku sporni sadržaj.
Кako se neregistrovani „mediji“ finansiraju?
Portali koji nisu registrovani, prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, nemaju pravo učešća na konkursima za projektno sufinansiranje.
Кako je istakla Кonstantinović, država, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ne bi smele da se oglašavaju na ovim portalima.
Dakle, ovim neregistrovanim portalima nije dozvoljeno da koriste bilo koja sredstva koja daje država, ali su im svi ostali vidovi finansiranja dozvoljeni.
Ipak, modeli finansiranja ovih portala često nisu trasparentni. Na primer, „Banatska istina“ nema svoje stranice na društvenim mrežama niti banere na sajtu.
Pored ovih podataka, nepoznato je i ko stoji iza ovog sajta, s obzirom na to da impresum i kontakt podaci nisu dostupni, a zakon ih ne obavezuje na objavljivanje tih informacija.
Dok portali ovog tipa godinama dobijaju novac iz različitih izvora, njihov rad često ostaje u senci, a kršenje profesionalnih standarda prolazi nezapaženo. Izvesno je, međutim, da opšte građanske sankcije nisu dovoljne da kontrolišu neetičko ponašanje autora i izdavača koji stoje iza tih izdanja i sadržaja.
