Kosovo je pogođeno energetskom krizom koja je zahtvatila celi svet, najpre zbog pandemije korona virusa, a situacija je još više pogoršana usled rata u Ukrajini.
„U septembru, račun za struju je bio 917.000 evra. U normalnim uslovima, pre ove energetske krize, bio je oko 90.000 eura“, kaže Bedžet Vinarci, direktor flotacije rudnika Trepča Stari trg, koji se nalazi u regionu Mitrovice.
Trepča je registrovana kao akcionarsko društvo: 80 odsto akcija pripada Vladi Kosova, dok 20 odsto pripada zaposlenima tog preduzeća.
U ovom rudniku se proizvode koncentrati olova i cinka, koji sadrže srebro, zlato i druge elemente.
Rudnik Stari Trg preduzeća Trepča je glavni izvor za vađenje rude. Iz njega se godišnje izvuče preko 180.000 tona rude. Iz drugog rudnika u Novom Brdu, godišnje se izvuče oko 40 hiljada tona rude. To su dva najveća operativna rudnika preduzeća Trepča.
Trepča posluje na evropskom tržištu. Olovo i cink iz ovih rudnika se izvoze u Evropu putem međunarodnih javnih tendera.
Poslednji operater koji je pobedio na tenderu 2021. godine je iz Londona.
Prihodi od prodaje olova i cinka u 2021. godini iznosili su preko 13 miliona evra.
Tokom 2022. godine, prema poslovnom planu, planirano je da se iskopa preko 200.000 tona rude, a prihodi će dostići 18 miliona evra.
Ipak, ove planove je teško ostvariti, zbog poskupljenja energenata.
U septembru je električna energija na mađarskoj HUPX berzi, na kojoj Kosovo kupuje struju, koštala oko 430 evra po megavatu, dok se prošle godine u istom periodu cena kretala oko 150 evra.
„Ako se nešto ne uradi, zajedno sa Vladom, nećemo moći da radimo“, upozorava Vinarci.
RSE se povodom ovog pitanja obratio Ministarstvu ekonomije Kosova, ali odgovor nije stigao.
Iz preduzeća „Trepča“ navode da su predložili plan koji, prema rečima Vinarcija, može da reši problem sa strujom.
„Imamo površine za koje smo utvrdili da se mogu koristiti za postavljanje solarnih panela, gde se (električna) energija može proizvoditi“, kaže Vinarci.
Nije izneo više detalja o ovom planu, ali tvrdi da je izvodljiv.
Beskrajni problemi Trepče
Trepča je, poslednjih decenija prošlog veka, važila za jedno od najvećih preduzeća, ne samo na Kosovu, već i na teritoriji bivše Jugoslavije. Smatrala se glavnim industrijskim stubom kosovske privrede.
Prema podacima kosovskih institucija, od 1945. do perioda pre 1990. godine, iz rudnika Trepča vađeno je oko 600.000 tona rude godišnje. Pad proizvodnje počeo je devedesetih godina prošlog veka.
Trepča se suočavala sa problemima i nakon rata na Kosovu, 1999. godine, nikada nije uspela da podstakne privredni razvoj.
Mašine stare preko 50 godina i nemogućnost njihovog održavanja, konstantni su problemi.
Da bi preduzeće povratilo proizvodnu funkciju, potrebna su ulaganja u moderne i funkcionalne mašine, kojih za sada nema.
Težak rad u rudniku
Osamdesetih godina prošlog veka, u kombinatu Trepča je bilo zaposleno preko 20.000 radnika. Poslednjih godina, ovo preduzeće ne broji više od 1.300 zaposlenih.
Stara radna snaga u rudnicima i flotaciji, takođe se smatra problemom.
Do pre dve godine, prosečna starost zaposlenih u Trepči bila je 55 godina, dok je trenutno – nakon što su zaposleni neki novi radnici, a stari otišli u penziju – prosečna starost radnika oko 40 godina.
Rudari poručuju kako je njihov posao opasan i težak.
„Radim u rudniku 11 godina. Vazduh u rudniku je težak, opasno je raditi pod zemljom“, kaže četrdesetogodišnji Nedžat Kuci, koji održava vagone u rudniku Stari Trg.
„Možete da uđete, ali nećete moći da izađete ako dođe do urušavanja“, kaže Ibrahim Deljiu, koji već deset godina radi u istom rudniku.
Krajem septembra, zbog kvara na elektromreži u rudniku Stari trg, više od 120 radnika je bilo zarobljeno na ispod 800 metara pod zemljom.
„Bili smo ispod više od sat vremena. To nikada ne bi trebalo da se desi, rizikuje se da se ostane bez vazduha kada struja nestane, jer tada ventilatori prestaju da rade. Opasno je“, napominje Ferat Brahimi (62), koji u rudniku radi više od 40 godina.
Predstavnici sindikata radnika Trepče stalno traže bolje uslove.
Neki od njihovih zahteva su da se rudarima uračuna staž u periodu od 1989. do 1999, kada su bili isterani sa posla, te da imaju zdravstveno osiguranje na radnom mestu, kao i da im penzija bude 70 odsto od plate.
Plate rudara u Trepči se kreću od 600 do 800 evra, u zavisnosti od iskustva i stručne spreme. Međutim, niko od radnika nema zdravstveno ili životno osiguranje.
„Ništa do danas nije urađeno po pitanju naših zahteva. Vlade Kosova nisu mnogo zainteresovane za rudare Trepče“, kaže Gani Osmani, predstavnik sindikata radnika Trepče.
Koliko je bogata Trepča?
Kosovo nikada nije napravilo detaljnu analizu realne vrednosti metalurškog kombinata Trepča.
Direktor Trepče devedesetih godina prošlog veka Burhan Kavaja je u ranijoj izjavi za RSE rekao da je 1992. godine urađena studija oko prirodnih resursa Kosova, koja je pokazala da bi materijalni potencijal Trepče mogao da iznosi 85 milijardi američkih dolara.
Šta radi Vlada?
Aktuelna vlada Kosova na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem izabrana na proleće prošle godine, u četvorogodišnjem programu rada predviđa unapređenje rudarskog sektora. U njemu se navodi da će se Vlada obavezati na optimalno korišćenje rudarskih resursa, da će unaprediti zakonski okvir i analizirati stanje Trepče i drugih rudnika na Kosovu.
Sve intervencije u tom sektoru, prema oceni Vlade, biće zasnovane na razumnim ekonomskim, tehnološkim, socijalnim i ekološkim aspektima.
U februaru ove godine, Vlada Kosova je imenovala Nadzorni odbor Trepče, dok je iz državnog budžeta za 2022. godinu izdvojila 40 miliona evra za finansiranje investicija u javna preduzeća: Trepču i Telekom.
Radio Slobodna Evropa se obratio Ministarstvu ekonomije sa upitom dokle se stiglo sa sprovođenjem ovog programa, ali odgovor nije stigao.
