Rukići je upozorio da je loša vest što kredibilne organizacije poput Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske centralne banke i Evropske komisije, predviđaju da bi 2023. godina mogla biti još teža za globalnu ekonomiju.
„Naša ravnodušnost prema ovim dešavanjima je zastrašujuća. Stotine miliona nerealizovanih kapitalnih investicija. I dalje nema plana i nema ozbiljnih ulaganja u energetski sektor. Lista je duga, a manevarski prostor veoma uzak“, napisao je on u objavi na Fejsbuku.
Grdžaliju: Pad uvoza nafte na Kosovo od šest odsto za godinu dana
Njegov prethodnik na mestu predsednika Privredne komore Kosova Safet Grdžaliju govorio je o izjavama premijera Aljbina Kurtija da postoji rekordan rast prihoda.
On je pojasnio da je Kosovo 2021. godine uvezlo 540 miliona litara nafte, a 2022. godine 500 miliona litara nafte, što znači da količina smanjena za šest odsto.
„Došlo je do smanjenja količine, ali do udvostručavanja cene. Videćemo gde je razlika u rastu prihoda, da li je to vezano za učinak ili je u vezi sa rastom cena na međunarodnim tržištima. Ono što više zabrinjava je to što govorimo samo o finansijskom aspektu, a u količinskom smislu imamo kontrakciju. To bi moglo da košta Kosovo u budućnosti“, smatra Grdžaliju.
Podsetimo, aktuelni predsednik Privredne komore Kosova je Ljuljzim Rafuna.
