Mehmeti, koji boravi u Vašingtonu na jesenjim sastancima Svetske banke i MMF-a, u velikoj meri razloge za značajno ekonomsko usporavanje pripisuje ruskoj agresiji na Ukrajinu.
„Ove i sledeće godine sve češće ćemo davati prognoze, u zavisnosti od posledica ruske agresije u Ukrajini“, rekao je on u intervjuu za Glas Amerike.
Mehmeti je dodao da u tom kontekstu treba posmatrati visoku inflaciju koja je u avgustu iznosila 13,1 odsto, negativne posledice „dinamskičnih promena na globalnom nivou praćene su povećanjem inflacije, promenom monetarne politike, zatim usporavanjem svetskog rasta jer je došlo do prekida lanca snabdevanja i sve je to uticalo na ekonomsku aktivnost na nivou Kosova, ali i na globalnom nivou“.
On je podvukao da Kosovo, pored većine roba i usluga, uvozi i inflaciju.
„Samo do avgusta, u julu smo zapravo imali ukupan uvoz roba i usluga negde oko 3,75 milijardi evra, od toga 2,94 milijarde evra robe. Zato uvozimo inflaciju“, kazao je guverner Mehmeti.
On je naveo da, iako Kosovo direktno ne uvozi žito iz Ukrajine, činjenica da se 80 do 85 odsto uvoza i izvoza ostvaruje sa evropskim zemljama ima indirektan efekat.
„Evropske zemlje su donekle pogođene jer uvoze oko 40 odsto žita iz Ukrajine, a imaju i druge komercijalne veze i to indirektno utiče i na Kosovo“, rekao je on i dodao da Kosovo preduzima mere da zameni onu robu koja utiče na poremećaje u lancu snabdevanja.
Što se tiče bankarskog sektora, guverner je kazao da on i dalje dobro funkcioniše i da, iako je došlo do povećanja procenata kamatne stope u Evropi, Kosovo pokušava da izbegne tako nešto.
„Mi se kao CBK trudimo, u okviru našeg zakonskog i ustavnog mandata, da ne dođe do povećanja kamata na kredite“, rekao je on. Trenutno ova stopa iznosi 6,1 odsto.
