Tekst Deklaracije sadrži devet tačaka, a na samom početku je istaknuta važnost rešavanja sudbine nestalih osoba kako bi se okončala patnja njihovih najmilijih i podstaklo trajno pomirenje.
„O pregovorima, dogovorima, deklaracijama saznajemo jedino iz medija, ali i o sadržini Deklaracije“, kazala je Jasmina Živković iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih u Štrpcu.
Koordinator Resursnog centra za nestala lica u Prištini Bajram Ćerkinaj je naglasio da bi glavni pregovarač Kosova u dijalogu Beograda i Prištine Besnik Bisljimi trebalo da obavesti Udruženja porodica nestalih o tome šta je dogovoreno u Briselu.
„Političari govore samo ono što njima odgovara, ali bi trebalo da vide i humani deo, traži se dete, sestra, otac, brat ili bilo koji drugi član porodice. Šta znači čekati 25 godina bez odgovora za 1.621 lice? Mi ne pravimo razliku među Albancima, Srbima, Aškalijama, Egipćanima i Turcima. Nas, kao i većinu, interesuje šta se dešava na sastancima na visokom nivou, a dužni su da nam daju odgovor šta rade po pitanju nestalih“, kazao je on.
Prva i jedina obaveza prema nestalima je da se oni pronađu, podsetila je Jasmina Živković. Ona je izrazila nadu da će dogovor iz Brisela odblokirati proces potrage za nestalima.
„Prethodne dve godine nije bilo nijednog sastanka, napretka, iskopavanja, niti informacije vezane za nestala lica. S obzirom da smo se sveli na to da budemo deo politčkih dogovora, a to je uvek razmena nekih interesa, članovi porodica iskreno veruju da će u nekom trenutku biti deo interesa političara da se ovo pitanje rešava na pravi način humanim pristupom“, navela je ona.
Silvana Marinković iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih u Gračanici je istakla da više puta dokazano da je pitanje kidnapovanih i nestalih itekako političko.
„Nadam se, kao član porodice nestalog, da će konačno shvatiti ozbiljnost ovog problema i krenuti od početka, da se ovo pitanje ne zapostavlja, već da porodice konačno saznaju sudbinu svojih najmilijih“, kazala je ona i dodala da je sve potpisano 2. maja već dogovoreno u sklopu Radne grupe kada je predsedavajući bio Međunarodni komitet za nestala lica.
Kao najodgovornijeg u zastoju rešavanja pitanja nestalih, Živkovićeva vidi kosovskog premijera Aljbina Kurtija.
„Veljko Odalović je odgovorno radio svoj posao sa kolegom iz vladine komisije iz Prištine. Odjednom je premijeru Kurtiju zasmetalo što je on na čelu te komisije i smatram da je to prilično neodgovorno. Pregovarača ne bira druga strana. Ukoliko je ozbiljan po tom pitanju, onda ne iznalazi izgovore nego radi“, rekla je ona.
„Rokovi za pronalaženje nestalih su prošli“
Na pitanje kako gledaju na to što u Deklaraciji o nestalima ne postoje rokovi, članovi porodica odgovaraju:
„Naravno da ne postoji rok, jer bi se onda oni obavezali da to ispune. Mi bismo voleli da ima rokova, da bi se oni time obavezali, ali njima nije u interesu da mi, kao članovi porodica, budemo deo tog tima gde bismo sve to tražili“, kazala je Marikovićeva.
„Rokovi su prošli, 24 godine ne znamo šta se desilo sa nestalim licima. Navođenje roka ne bi imalo nikakvog smisla. Zakazale su sve institucije od prvog nestanka na ovoj teritoriji“, rekla je Živkovićeva.
„Političari i dalje pokušavaju da odlože proces, kao što su odlagali punih 25 godina. Nemaju rok, strategiju i ozbiljnost u pogledu nestalih. Radne grupe su dužne da svakog meseca razgovaraju o pitanju nestalih, 26 meseci razgovarale, a ni sada nisu odredile datum kada će se sastati“, naveo je Ćerkinaj.
„Obećanja da će biti otvorene grobnice na Kosovu“
Porodice kidnapovanih i nestalih Srba, prema rečima Marinkovićeve, nisu mogle da posete grobnice na kojima se nalaze posmrtni ostaci ubijenih na Kosovu.
„Na Košarama bi trebalo uraditi ekshumaciju. Međutim, sve to zaostaje dok je, recimo, cela Srbija iskopana. Svako mesto koje je traženo je iskopano. Mesta gde su potencijalne grobnice, gde su sahranjeni ne samo Srbi, nego i Albanci, godinama se čeka na njihovu ekshumaciju. Postoje samo obećanja i ništa drugo“, kazala je ona.
Oštećenjem i rušenjem spomenika kidnapovanim i nestalim Srbima u Orahovcu, te novinarima Đuru Slavuju i Ranku Pereniću, šalje se poruka da žrtve ne postoje, smatra Marinkovićeva.
„Da unište sve dokaze, a znamo da je Specijalni sud počeo sa radom i kada bi se ekshumirala sva tela, identifikovala iz mrtvačnice u Prištini, više do 350, to bi bio dokaz protiv onih kojima se trenutno sudi u Specijalnom sudu. Sada nije u interesu da se to otkrije“, smatra ona.
U mrtvačnici u Prištini nalaze se tela više od 300 kidnapovanih i nestalih, ali porodice nestalih nemaju puno informacija o tome dokle se stiglo sa procesom identifikacije, kazala je Jasmina Živković.
„Znamo da je pokrenuta procedura koja će pomoći u daljoj identifikaciji tela koja se nalaze tamo i povezivanje sa članovima porodice koji imaju nestale i iskreno se nadam da će do toga što pre doći. Naučnici i forenzičari kažu da sama tela mogu da kažu više nego živi ljudi, tako da se iskreno nadam, kada nauka preuzme vlast nad istraživanjem sudbine netalih lica, da ćemo znati mnogo više o njima i povezivanjem sa članovima porodice ukoliko ih ima, a verujem da ih ima“, rekla je ona.
Na debatu „Zajednička deklaracija Beograda i Prištine o nestalim licima – mogućnosti i očekivanja?” koja je održana u Medija centru u Čaglavici bila je pozvana i Milica Radovanović iz Nove društvene inicijative (NSI), ali je iz ličnih razloga bila sprečena da učestvuje u njoj.
