Govoreći o medijskoj situaciji na Zapadnom Balkanu, a povodom činjenice da neke vlade sužavaju prostor za javnu debatu i ponovo kriminalizuju klevetu, Benet je kazala da se o sličnim problemima puno govorilo na nedavno održanom Samitu za demokratiju u Hagu.
„Nažalost, rasprostranjenost i hitnost ovih pitanja nam pokazuju protiv čega svi radimo. Na Samitu za demokratiju bilo je dosta pitanja o upotrebi tužbi, ne samo protiv organizacija, već i pojedinačno protiv novinara. Medijski prostor se sužava, a to dodatno opterećuje svakog od nas i nagoni nas da shvatimo kako moramo da udvostručimo napore da uđemo u zatvorene medijske prostore“, navela je ona.
Dodala je da za USAGM, ali ni za novinarstvo uopšte, aktuelna situacija nije „ništa novo“.
„Ovo veoma podseća na dva perioda kada smo bili najviše angažovani, a to je za vreme Hladnog i Drugog svetskog rata, kada je medijski prostor na mnogim mestima bio praktično potpuno zatvoren. Dakle, ulazak u zatvoreno okruženje je ono što radimo i svi moramo da udvostručimo napore da to učinimo“.
Amanda Benet se posebno osvrnula na pitanje bezbednosti novinara.
„Izveštač Volstrit džornala Evan Gerškovič je pogrešno priveden od strane Rusije. Juče je naša organizacija imala novi podsetnik na to kada je vijetnamski bloger Ngujen Lan Tang, koji je radio na Radiju Slobodna Azija od 2013, osuđen na zatvorsku kaznu. Kao što smo svi jasno rekli – novinarstvo nije zločin. Stojimo uz Evanove prijatelje, Ngujenove prijatelje, njihove porodice i kolege u pozivu na njihovo hitno oslobađanje“, kazala je ona.
Važnost nezavisnih medija u ratu
„Ukrajinski novinari nisu prestali sa svojim moćnim izveštavanjem sa fronta svoje zemlje uprkos ličnim patnjama, ozbiljnim rizicima i sve oštrijim uslovima dok nastavljaju da rade svoj posao uprkos trajanju rata. Ruski novinari su podjednako posvećeni otkrivanju užasa invazije u punom obimu svojoj publici koja govori ruski, uprkos tome što su morali da se presele. Mnogi od ovih novinara oplakuju svoje prošle živote, mnogi od njih morali su da ostave sve iza sebe, uključujući porodicu i prijatelje“, rekla je ona.
Benet je istakla da „svaki novinar, od nezavisnih ruskih medija do onih koji rade za RSE, veruje da postoji značajan procenat Rusa u Rusiji koji ostaju gladni činjenica, pravog izveštavanja i tačnih informacija“.
„Mogu da podelim (podatke) za naše entitete, VOA i RSE koji rade u toj oblasti. Naše istraživanje pokazuje da imamo izmerenu nedeljnu publiku od 10 odsto odraslih unutar Rusije, što u zatvorenom medijskom okruženju kojim dominira državna propaganda, izvanredno. To je čak polovina publike koju najpopularnije televizijske mreže sa sedištem u SAD imaju u potpuno slobodnom medijskom okruženju“, navela je.
Benet je potom iznela podatke za Iran.
„Tokom vrhunca protesta u Iranu 2022. godine, naši podaci pokazuju da je svaki četvrti Iranac pristupao internetu koristeći alate Fonda za otvorenu tehnologiju, uključujući VPN. To je signal da su vesti važne, novinarstvo važno i da ljudi žele pristup informacijama“, kazala je ona.
„Etiketiranje izaziva zabrinutost“
Amanda Benet je odbacila implikacije oznake „finansira vlada“ na nalogu Glasa Amerike od strane društvene mreže Tviter.
„Naravno da nas finansira vlada, ali to je potencijalno obmanjujuće i to se može protumačiti kao ’pod kontrolom vlade’. Kao i NPR (Nacionalni javni radio), mi to odbacujemo. Mi nismo pod kontrolom vlade, nezavisni smo. Bili smo nezavisni po praksi i sigurna sam da ste videli mnogo primera toga, ali i po statutu“, rekla je ona.
U USAGM-u smatraju da je njihovo etiketiranje kao državno finansirane agencije „veoma pogrešno“.
„Mi nastavljamo da naglašavamo ovu razliku u našim diskusijama sa Tviterom, jer smatramo da etiketiranje izaziva zaista neopravdanu zabrinutost u pogledu objektivnosti našeg izveštavanja“, navela je.
Širenje slobode medija
Govoreći o širenju slobode medija širom sveta, ispred Američke agencije za globalne medije, Amanda Benet je rekla:
„Znate šta mi radimo, nastavljamo da zaista skrupulozno pokušavamo da osiguramo da naše izveštavanje, naše novinarstvo i naši novinari budu fer, da smo tačni, da smo uverljivi, da ljudi imaju naše poverenje. A onda opet podrška novinarima na terenu – neverovatno teško i neverovatno važno, jer su novinari u mnogo većoj opasnosti nego ikada ranije. Želela bih da se vratim na situaciju Evana Gerškoviča, jer novinarstvo nije zločin“, zaključila je Amanda Benet.
Šta je Američka agencija za globalne medije?
