Svi ovi događaji predstavljaju spoj vere i tradicije zahvaljujući čemu se narod održavao vekovima u ovom kraju. Jedna od najbolje očuvanih i najlepših tradicija jeste šaranje jaja za vreme vaskršnjeg posta. Sa šaranjem jaja se počinje u sredu, koja je na sredini posta u takozvanoj „krstopoklonoj nedelji“ i prvo jaje koje se te srede u zoru našara je strašnik ili krstaš. Kao što mu i ime kazuje to jaje na sebi ima našaran tj. iscrtan krst i ono će posle farbanja na veliki četvrtak biti ostavljeno kraj kućne ikone da čuva kuću i straši nečiste sile, ne dajući da naude domu i ukućanima.
Šaranje jaja je veština koju ovde uče devojčice još u najranijem detinjstvu, a posle se iz godine u godine u toj veštini usavršavaju. Od umeća, mašte i raspoloženja zavisi kako će šarati jaja i naravno obavezno je prisustvo volje i ljubavi.
Pavlina Radovanović je sad već poznata devojčica iz Orahovca, koja je svojim prelepim glasom i svojom dobrotom osvojila srca ljudi širom Srbije i sveta. Ona je pevanjem različitih izvornih i kosovskih pesama uspela da održi mnogo humanitarnih koncerata širom Srbije, regiona, pa čak i Rusije. Ipak, ona i pored svih tih obaveza i obaveza u školi, odvoji vreme da pomogne majci i sestrama oko šaranja vaskršnjih jaja.
„Po meni je šaranje jaja jedna od najlepših tradicija ovde kod nas u Orahovcu. Ja mnogo volim da učim od majke i sestara i da im pomažem oko toga. Važno je da čuvamo ove predivne običaje koje imamo kod nas jer su po meni oni posebni i sigurno su najlepši na celom svetu“, rekla je Pavlina za radio Goraždevac.
Njena starija sestra Jovana u danima pred Vaskrs koristi svaki slobodan trenutak da našara po neko jaje. U Orahovcu živi sa roditeljima, dve sestre i bratom. Spada u retke mlade ljude koji su posle završenog školovanja uspeli da se zaposle u rodnom mestu. Jovana je završila Ekonomski fakultet u Kosovskoj Mitrovici i već više od godinu dana radi kao šef finansija u Dečjem vrtiću „Naša radost“ u Orahovcu.
„Ja sam srećna što sam uspela da se ovde zaposlim, da budem u mom Orahovcu, gde sam rođena i odrasla. Volim Orahovac a i vezana sam za porodicu, za ljude koji ovde žive. Kojim će me putevima život dalje voditi ne znam. Sada živim gde volim i radim što volim“, kaže uz blagi osmeh Jovana.
A šaranje jaja je naučila još u osnovnoj školi. Učila je od majke, bake, ali i supruge tatinog prijatelja iz Velike Hoče, Snežane. Zato kaže da su joj šare kombinacija Orahovca i Velike Hoče.
„Kad sam počela da šaram jaja, tata mi je kupio šaraljajku kod čika Pere, majstora koji je pravio šaraljajke a živeo je tu u našem komšiluku. Na žalost, nedavno se upokojio. Tu istu šaraljajku koristim sve ove godine. Imam jednu koja mi je ostala od baba Stane, ona ima bakarni kljun, ali nju čuvam kao suvenir, jer mi je uspomena na babu koja je u svoje vreme bila jedna od retkih žena koje su šarale jaja u Orahovcu. Ona nije šarala ovako kao mi danas. Njene šare su bile jednostavnije, ali bi uvek lepo ispale šare kad se jaja oboje. Na tim šarama je bio samo po jedan ili dva cveta, negde riba, leptir, a mi danas šaramo više, naše šare su bogatije, ima više cveća, vaza, ptica, listova, krstova, ukrasa… Ja često napišem i neki stih, npr. kad našaram grožđe ja napišem stihove pesme Orahovcu bašto rajska“, ispričala je Jovana.
Olivera Radić, profesor srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji Orahovac je jedna od žena iz Orahovca koja teži ka tome da se o tradiciji vezanoj za šaranje i varbanje jaja za Vaskrs što više priča i piše. Ona kaže da je šaranje jaja voskom i šaraljajkom posebno i jedinstveno u svetu, i da se žene nigde na svetu ne posvećuju toliko šaranju jaja kao što je to slučaj u ovom delu Kosova.
„Ukrašavanje vaskršnjih jaja u ovome kraju budi i takmičarski duh, pa se domaćice ali i ostala ženska deca u kući trude da jaja koja ukrase to jest našaraju budu lepša od jaja koje je našarala komšinica, rođaka. I ukrašavanje jaja je u ovom kraju specifično. Jaja se šaraju specijalnom spravom za šaranje jaja koja se zove šaraljajka (šarajajka). Ona ima dršku od pruta vinove loze i glavni deo koji se sastoji od kljuna koji je za dršku pričvršćen namotavanjem pamučnog konca za tkanje. Kad pogledate podseća na glavu ptice. Upravo tim kljunom se vosak, u koji se ,, glava šaraljajke,, natapa , nanosi na jaje i tu gde šaraljajka ostavi trag u obliku cveta il nekog drugog motiva, kad se jaje skuva u farbi, ostaće bela šara kao kontrast crvenom jajetu“, kaže Olivera.
Iako se danas u mnogim mestima u pravoslavnom svetu jaja osim crvenom, boje i nekim drugim bojama, tradicija, koju pamte i prenose najstariji stanovnici Orahovca i Velike Hoče kaže da se jaja farbaju samo crvenom bojom. Crvena boja ima svoju simboliku utkanu u bit hrišćanstva: to je boja Hristove krvi (stradanja) ali i boja Hristovog Vaskrsenja. Samo kada je neka porodica u žalosti zbog smrti nekog od ukućana u toj godini, jaja se boje u bordo boju i ne ukrašavaju se.
Šaranje jaja u Orahovcu i Velikoj Hoči traje do Velikog četvrtka kada se ovde tradicionalno jaja kuvaju u farbi. I opet se prvo koje se naziva strašnik ofarba „pre sunca“ rano ujutru, a potom i ostala jaja.
