Prvi slučaj masovnog ubijanja pasa iz vatrenog oružja u Kosovskoj Mitrovici desio se u junu 2017. godine, kada je iz pištolja ubijeno desetine pasa na više lokacija.
Tada je na ulice izašao određeni broj građana, ljubitelja životinja, kako bi nesrećnim životinjama pružili pomoć i spasili one koji su još uvek bili živi.
Dok su nosili ranjene pse u veterinarsku ambulantu, koja je u tom periodu još uvek aktivno radila u severnom delu Kosovske Mitrovice, i pored smrti rodila se ideja – osnovano je Udruženje za zaštitu životinja „Šapa“ koje je naredne godine i registrovano.
Ipak, to nije bio jedini pomor pasa uz korišćenje pištolja. Isto se dogodilo i marta 2019. godine kada su stradali psi koji su živeli u blizini autobuske stanice, odnosno zgrada opštine Kosovska Mitrovica, te psi u blizini pekare „Vožd“.
Psi koji su živeli u blizini crkve iz pištolja su ubijeni u julu 2021. godine.
Stotine životinja, i napuštenih i vlasničkih, voljenih i nevoljenih, stradalo je i od otrova unazad nekoliko godina.
Dugi niz godina ubijane su, kako je utvrdila „Šapa“, furadanom, izuzetno opasnim i ilegalnim karbofuranom, otrovom sa najvećom dozom toksičnosti za ljude. Ovaj otrov već 10 godina zabranjen je u većini evropskih zemalja, a izuzetno je toksičan ako se proguta i udiše.
Furadan, otrov jarke boje, je velikom brzinom ubijao napuštene i vlasničke životinje, ali ne pre nego što su se i namučile. Ovaj otrov izazivao je grčenje mišića u celom telu i oštećenje nerava koje je, onom malom broju životinja koje su preživele, ostavljao trajne posledice u vidu oštećenja organa.
Osim toga, furadan je ugrožavao i sredinu i ljude, pošto se i ovaj, kao i svaki drugi otrov, dugo zadržavao na mestima na kojima su nesrećne životinje izdahnule.
Samo u poslednjem masovnom trovanju, koje traje nešto više od mesec dana, ubijeno je 27 napuštenih pasa, 7 vlasničkih, i više mačaka i ptica, a brzom reakcijom članova i volontera Šape, kao i veterinara u južnom delu Kosovske Mitrovice, spašeni su životi 9 napuštenih pasa i dva vlasnička.
Tako su mnogi u našem gradu ostali bez svojih miljenika.
Prilikom ovog poslednjeg masovnog trovanja, kako su primetili iz Šape, korišćen je drugi otrov – bezbojan. Čak su i simptomi trovanja bili nešto drugačiji – balavljenje, tvrd stomak, nemogućnost izbacivanja sadržaja iz stomaka. Ovoga puta i volonteri koji su spašavali životinje prijavljivali su reakcije na koži nakon kontakta sa pljuvačkom otrovanih pasa.
Ono što se nije promenilo jeste činjenica da su psi njime ubijani, a životna sredina, ljudi i deca ugroženi.
Ova brojna ubistva u godinama za nama redovno su prijavljivana Kosovskoj policiji, koja nikada nije izašla u javnost sa epilogom. Tužilaštvo u Mitrovici pokrenulo je istragu najnovijih slučajeva trovanja, koji su okarakterisani kao „Zlostavljanje životinja i kontaminacija hrane i vode životinja“, ali ni oni do sada nisu rešeni.
Upravo ovo jednomesečno ubijanje, ali i nerešavanje slučajeva, bio je povod i da se na gradskom šetališu 1. aprila okupi veliki broj građana kako bi poslali poruku – „Stop trovanju Mitrovice“.
Od policije i tužilaštva zahtevali su da pronađu trovače i procesuiraju ih, od Zavoda za javno zdravlje da utvrdi o kojoj se vrsti otrova radi kojim se truju psi, od komunalne službe da ukloni tela nesrećnih životinja i otrova sa javnih površina. Građanima je upućen poziv da se uključe u zaštitu svog grada i svojih prava, kao i prava životinja.
Ipak, uprkos javno izraženoj zabinutosti i revoltu građana, sa trovanjima se nije stalo, pa je tako jedan pas stradao u Bošnjačkoj mahali, na dan protesta, a nekoliko dana kasnije i još jedan vlasnički pas. U najnovijem trovanju, sinoć je otrovan još jedan pas, koji je takođe imao svoje stanište pored ljudi koji su brinuli o njemu.
Ono što se može primetiti jeste to da se broj napuštenih životinja, a pre svega pasa, na ulicama tokom godina nije smanjio. Objašnjenje za to je jednostavno – kada se psi koji su, kroz program koji već godinama sprovodi Šapa, sterilisani/kastrirani, vakcinisani i pitomi, koji čuvaju svoje kutke, ubiju, na njihovo mesto dolaze novi psi.
Postoji još jedan problem – napuštanje pasa.
Svi psi koji žive na ulici su tu dospeli tako što ih je vlasnik izbacio, ili su potomci izbačenih pasa. Osim toga, u severni deo Mitrovice, prema više svedočenja, neretko se iz nepoznatog pravca, izručuje i po više desetina pasa odjednom. Iako naglašavaju da ne mogu da dokažu, više aktivista i volontera, izrazilo je sumnju da se nove životinje dovode iz drugih opština.
I sada, kada su psi naviknuti na ljude, ljubimci svojih krajeva ubijeni, njih će zameniti novi i tako kreće novi začarani krug – trovanje, izbacivanje, ubijanje, izbacivanje…
Osim što se ubija, i ugrožava neposredan životni prostor u gradu, „nova normalnost“ postaje da je prihvatljivo rešavati probleme ubijanjem, da je nasilje prihvatljivo.
Proces je svima poznat, a ono što već godinama ostaje nepoznanica jeste odgovor na pitanje:
Ko je odgovoran za ubijanje životinja? I da li će poneti odgovornost?