Na primenu Zakona o upotrebi jezika se žale pojedinci, organizacije, mediji. U poslednjih mesec dana na adresu Kancelarije poverenika stigle su tri žalbe od strane medija. Zakon je prekršila Agencija za rodnu ravnopravnost Kosova, Ministarstvo za zajednice i povratak. Mediji su se žalili i na rad Vlade Kosova.
„Prva instanca za ukazivanje na ovaj problem je institucija koja je prekršila zakon. Na problem treba da ukažete rukovodiocu mejlom ili da pokušate da konferenciju prekinete i kažete ’pobogu, ljudi, ovde ne može da se radi, nema prevoda’.
Zatim se možete žaliti Kancelariji poverenika i ombudsmanu. „Na kraju, ostaje i sud”, kaže za UNS poverenik za jezike Slaviša Mladenović.
Ukoliko problemi i argumenti srpskih redakcija nisu vidljivi albanskoj javnosti i ako se na političare koji krše zakon ne vrši pritisak, pitanje se neće rešiti.
“Jako je bitno da razvijete svest o problemu kod kolega Albanaca. Ukoliko su oni `slepi` za vaše probleme i ne žele da vam pomognu, situacija je daleko komplikovanija. Mišljenja sam da to ipak nije slučaj”, navodi Mladenović.
Poslednji u nizu slučajeva kada je izostao prevod na srpski jezik je konferencija koju je organizovala Agencija za rodnu ravnopravnost. Poverenik za jezike kaže da je nakon žalbe, koju je novinarka Medija centra u Čaglavici Sanja Đokić dostavila Kancelariji, ovoj Agenciji upućena preporuka.
“Do greške je došlo u pozivnici jer nije bilo istaknuto da je potrebno potvrditi učešće. Zakon o upotrebi jezika jasno kaže da institucija mora da obezbedi prevod na javnim događajima, kao i kada za to postoji zahtev. Ovde ne postoji ta vrsta aktivne ponude, u smislu `mi ćemo prevoditi za slučaj da se neko pojavi`. Nažalost, najčešće se dešava da se učešće potvrdi, a da prevoda ne bude”, kaže on.
Na pitanje, da li bi takvom praksom novinari srpskih redakcija mogli da ostvare svoje pravo na prevod Mladenović ističe, da bi se tako lakše identifikovali krivci, ukoliko prevod i u tom slučaju ne bude obezbeđen.
“Ovo je prvi put da se neko žalio na ovu Agenciju. Ukoliko se to ponovo desi, shvatate da je u pitanju namera da se neko diskriminiše. Evo i primera. Ministarstvu zdravlja Kosova četiri puta slali preporuku u kojoj smo tražili da se odgovorni za prekršaj kazne i to se nije desilo“, ističe Mladenović.
Prema njegovim rečima, Kancelarija poverenika samo izdaje preporuke institucijama i organizacijama za nepoštovanje ovog Zakona.
“U Kancelariju sam došao nakon što je zakonski osnov već bio pripremljen. U uredbi je pisalo jasno da je u našoj nadležnosti mera kažnjavanja, ali mi nismo uspeli da izvršimo tu nadležnost nikada”, objašnjava.
Mladenović kaže da Ministarstvo javne administracije, u čijoj je nadležnosti bilo sprovođenje novčanih kazni, na osnovu preporuke koje Kancelarija poverenika slala, nije to činilo.
“Ne samo da oni to nisu sprovodili, već su i ugašeni kao Ministarstvo i integrisani u Ministarstvo unutrašnjih poslova. Uvek kada prevod izostane, glavnom administrativnom službeniku u organizaciji koja je u pitanju, šaljemo preporuku da kazni disciplinski osobe koje su odgovorne za sprovođenje tih preporuka”, navodi Mladenović.
Napominje da se žalbe upućene na istu instituciju ili organizaciju ponavljaju.
“Institucije koje su bile najbolji primer poštovanja Zakona o upotrebi jezika, danas to nisu. Najčešće do toga dolazi nakon promene rukovodstva jer je profesionalnost neke institucije u stvari njegovo ogledalo. U principu, administraciji ne treba nalog ministra ili sekretara da bi radili po Zakonu”, ukazuje Mladenović.
Udruženje novinara Srbije je sa svojom ogrankom Društvom novinara Kosova i Metohije (DNKiM) početkom meseca protestovalo zbog toga što na konferenciji za novinare ministra za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenada Rašića nije bilo prevoda na srpski, ali i na albanski jezik. Tom prilikom, Rašić je govorio o procedurama koje treba ispuniti kako bi se prevod obezbedio.
“Procedure su komplikovane i njihova interpretacija uvek ide na štetu Zakonu o upotrebi jezika. Neko Ministarstvo podnosi zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova koje bi trebalo da sprovede konkurs. Da ne pričam o tome da ministarstva ostavljaju upražnjena radna mesta kako ne bi slala zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova jer žele da diskreciju zapošljavanja zadrže za sebe. Oni (ministarstva) zahtev treba da pošalju Ministarstvu unutrašnjih poslova, konkurs se sprovodi u Ministarstvu“, navodi Mladenović.
Mladenović kaže da kada je konkretno reč o Ministarstvu za zajednice i povratak to se nije desilo, tačnije jednom je u ovom Ministarstvu otvoren konkurs, međutim tada nije bilo kandidata i konkurs je bio poništen. Nakon reakcije UNS-a, Ministarstvo za zajednice i povratak je uspelo da angažuje jednog prevodioca.
Za kraj razgovora Poverenik za jezike kaže da Kancelarija radi ono što može i mora, ali da to nije dovoljno.
“Rešenje je da stvorimo potražnju za adekvatnim kadrom koji treba školovati. Rešenje za ovaj problem se neće desiti preko noći”, zaključak je poverenika za jezike na Kosovu Slaviše Mladenovića.
Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim ogrankom Društvom novinara Kosova i Metohije (DNKiM) godinama protestuje i ukazuje na ustaljenu praksu kršenja Zakona o upotrebi jezika sa kojom se novinari svakodnevno suočavaju. Ne odustaju u svom zahtevu da se Zakon poštuje i ispunjavaju prava na ravnopravnu upotrebu srpskog jezika na Kosovu i Metohiji, zaključuju iz UNS-a.
