Predsednik Alijanse za biznis Kosova (AKB) Agim Šahini је za Radio Kim rekao da je minimalna zarada na Kosovu najmanja u Evropi i da iznosi svega 170 evra.
„Više od nas ima Albanija – 273 evra. Mi smo u najlošijoj poziciji u celoj Evropi“, kazao je on.
Vekna hleba u gračaničkim pekarama košta 50 centi, za litar dugotrajnog mleka treba izdvojiti od 0.99 centi do 1.50 evra, kilogram svinjskog mesa kreće se od 6.80 do 9 evra, litar jestivog ulja od 1.69 do 3.85 evra, dok je kilogram šećera 1.25 evra.
„Meso na Kosovu skuplje nego u Nemačkoj“
Stanovnike Gračanice i centralnog Kosova smo pitali da li njihova mesečna zarada može da podmiri sve troškove koje imaju i šta misle o cenama osnovnih životnih namirnica.
„Teško, penzioner sam. Cene skaču, sačuvaj Bože, užasno. Gledam šta mogu da kupim na pijaci kod ovih mučenih seljaka, ali i oni su podigli cene“, rekao je Tihomir Grujić iz Bresja.
„Teško, sve je poskupelo“, kratko nam je kazao Zoran Stević iz Gračanice.
„Supruga i ja živimo do socijalne pomoći, imamo četvoro dece. Meso ne jedemo često, na Kosovu je skuplje nego u Nemačkoj. Svaki dan uzimamo po dva ili tri hleba, tako da mesečno samo za to izdvajamo 56 evra“, naveo je Zoran Ilić iz Gračanice.
„Mesečni prihodi mogu da zadovolje moje potrebe, ali moglo bi da bude jeftinije“, rekao je Miloš Rovčanin iz Gračanice.
„Cene su katastrofa, a plate nikakve“, rekla nam je Radojka Simić iz Kragujevca koja je u Gračanicu došla u posetu.
Na policama marketa u Gračanici dominiraju proizvodi iz Severne Makedonije, Srbije, Turske, Bugarske i Slovenije.
Sa dva evra dnevno živi 23% građana Kosova
„Namirnice na Kosovu su najjeftinije, ukoliko gledamo prosek u odnosu na region. Brašno, jestivo ulje i naftni derivati su jeftiniji nego u Albaniji i Srbiji. Međutim, minimalna zarada je najmanja, pa je zato standard građana Kosovu na ivici minimalnog. Prema procenama Svetske banke iz 2022. godine, na Kosovu 23 odsto građana živi sa manje od dva evra dnevno što ukazuje da je siromaštvo povećano. Vlada bi trebalo da donese strategiju protiv siromaštva i neformalne ekonomije kako bi budžet i zarade bili veći, ali i sama prosečna i minimalna zarada“, dodao je Šahini.
Prema njegovim rečima, prosečna porodica na Kosovu u većinski albanskim sredinama ima od pet do sedam članova.
„Na Kosovu nemamo porodicu u kojoj su zaposlena više od dva člana. Ukoliko je njihov prosek plate oko 500 evra, to znači da sa 1.000 evra oni mogu da podmire troškove. Međutim, ako postoji samo jedna plata sa oko 500 evra, za deset dana na kraju meseca se treba uzjamiti ili podići kredit. Građani Kosova imaju kredite u bankama, ali takođe imaju 4,5 milijardi depozita. To znači da novac dolazi kod određenih ljudi, ali gotovo da četvrtina stanovništva živi sa dva evra dnevno“, rekao je Šahini.
On je naglasio da je Kosovo zavisno od uvoza.
„Ova, ali i prethodna vlada imaju svoje greške. Mi smo samo iz Turske prošle godine uvezli 840 miliona evra robe koju smo mogli da proizvedemo ovde. Međutim, prioritet Vlade Kosova nisu ekonomija i privreda, tako da smo mi zavisni od uvoza. Kada uvozimo robu, mi uvozimo i inflaciju, veće cene“, dodao je.
Inflacija na Kosovu iznosi oko 12 odsto. Šahini je mišljenja da će jedna trećina svih zemlja u svetu u prvom kvartalu ove godine biti u recesiji, druga u istoj poziciji kao i prošle godine, a da će treća imati rast.
Prosečna plata u Srbiji ne zadovoljava potrebe četvoročlane porodice
Vekna hleba u Srbiji se može kupiti za 57 dinara. Maksimalna maloprodajna cena jestivog suncokretovog ulja u pakovanju od jednog litra ne sme prelaziti 219,99 dinara, a kilogram belog kristal šećera 114,99 dinara. Doskošnje ograničenje cena za pojedine vrste svinjskog mesa i piletine je ukinuto, pa svinjski but sada košta od 699,99 do 908,00 dinara po kilogramu.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin je za Radio Kim rekao da je hrana u Srbiji u prošloj godini poskupela za 32 odsto.
„Ako gledamo međugodišnju stopu rasta cenu hrane, imate situaciju da su mlečni i mesni proizvodi, prerađevine otišli za čak 81,6 odsto. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečan rast je 32 odsto i naravno da ta medijalna vrednost plate koju većina stanovništva u Srbiji ima kao primanje, a koje iznosi negde oko 57.800 dinara, oko 500 evra, teško da će moći da zadovolji potrebe četvoročlanog domaćinstva. Tim pre što je minimalna potrošačka korpa, opet prema statistici, tu negde oko 45.000 dinara“, rekao je on.
Za razliku od zemalja u regionu gde postoji smanjenje međugodišnje stope inflacije, napomenuo je Galetin, u Srbiji je ona u januaru porasla za 0,7 odsto u odnosu na decembar prošle godine.
„Imamo prilično nezavidnu i nepovoljnu situaciju sa aspekta potrošača, naročito onih najugroženijih koji teško mogu da finansiraju tu potršačku korpu, da ne govorimo o onim građanima koji prihoduju ispod te medijalne prosečne vrednosti koja iznosi oko 58.000 dinara. Tek ti, koji su na nivou minimalne zarade, su u problemu da zatvore svoje elementarne potrebe koje su definisane u toj minimalnoj potrošačkoj korpi“, dodao je.
Država bi trebalo da preduzme ozbiljnu meru zaštite domaćih poljoprivrednih proizvođača, smatra Galetin.
„Problem koji je detektovan i koji je narastao godinama ne može da se reši jednokratno, jednom odlukom. Država sada preduzima mere da bi se, bukvalno, ugasio požar, naročito u mlečnom govedarstvu, industriji mleka. Te mere su spašavanje onoga što se spasti može. Dugoročno rešenje je sistemsko – mobilizacija svih institucija koje su odgovorne i nadležne za sprovođenje politike koja podrazumeva ozbiljnu meru zaštite naših poljoprivrednih proizvođača, u smislu da oni ne ulaze u problem elementarnog zatvaranja svoje proizvođačke kalkulacije, cene. Da ne uđu u situaciju da proizvode gubitak“, naveo je on.
Severna Makedonija: Prosečna plata ne zadovoljava cenu potrošačke korpe
Četvoročlanoj porodici u Severnoj Makedoniji u januaru ove godine je, prema proračunima Unije sindikata Makedonije, bilo potrebno 50.799 denara (826,03 evra) za minimalne mesečne troškove (hranu i piće, režije, higijenu i prevoz).
„Minimalna plata je, prema poslednjem donetom zakonu o minimalnoj zaradi, 18.000 denara (292,56 evra). Simptomatično je to da je prosečna plata 34.500 denara (560,73 evra) dva puta veća od minimalne zarade što daje na znanje da sa prosečnom platom ne možemo da zadovoljimo ni osnovne potrebe potrošačke korpe, koja prema procenama sindikata, iznosi od 50.000 do 54.000 denara“, kazao je za Radio Kim ekonomski analitičar iz Skoplja Abil Bauš.
Vlada Severne Makedonije, prema njegovoj oceni, tokom pandemije koronavirusa i globalne ekonomske krize nije preduzela konkretne mere koje bi imale veći uticaj i bile dugoročne.
„Donete su kratkoročne, političke odluke koje su smirivale određene socijalne nemire kao što su, na primer, minimalna zarada, određivanje marži, subvencionisanje električne energije. Međutim, to nije dovoljno, mere treba da budu dugoročne i strateške“, kazao je Bauš.
Crna Gora: Većina građana osuđena samo na preživaljavanje
Ekonomski analitičar iz Crne Gore Predrag Drecun je kazao da je u toj zemlji prosečna zarada oko 710 evra, a najniža 450 evra. Na porast cena hrane, kako je ocenio, uticao je i veliki priliv stranaca kojih trenutno u Crnoj Gori ima oko 60.000.
„Prosečna zarada je nedovoljna da `pokrije` potrošačku korpu koja se kreće u nivou prosečne zarade ali, mi nemamo standardizovano šta ulazi u potrašačku korpu i to je ono što izaziva polemike u Crnoj Gori. Teško je govoriti šta je potrošačka korpa, kada je većina građana osuđena samo na preživljavanje. U potršačkoj korpi nemate određene kulturne potrebe, za pozorištem, filmom, sportskim aktivnostima, sve to ne može da uđe u našu potrošaku korpu jer nema dohotka za tako nešto“, kazao je on.
Standard građana, napominje, jeste poboljšan ali se ne može reći da je na nivou koji bi garantovao socijalnu bezbrižnost.
„Zabrinjava nas da ta poskupljenja ne idu u negativnom smeru, cene se ne vraćaju na staro. Iako uvozna roba pojeftinjuje, naši trgovci i dalje drže visoke cene. Država tu nema neke mehanizme, a i da ih ima, ne koristi ih. Ima nekih mehanizama, ali oni su vrlo nepopularni zato što utiču na elemente slobodnog tržišta, pa bi onda vlada mogla da pretrpi određene kritike međunarodnih partnera zašto ukida konkurenciju na tržištu. Ovde se ne radi o konkurenciji, radi se o velikim apetitima naših trgovaca i velikom uvozničkom lobiju koji ne želi da spusti cene, već koristi priliku da stiče ekstra profite“, kazao je Drecun.
Problemi bi se mogli prevazići afirmacijom realnog sektora, ekonomije i proizvodnjom, smatra on.
„Crna Gora mora da koristi svoje poljoprivrede potencijale, može da bude poljoprivredno sama sebi dovoljna, može da proizvodi hranu za svoje potrebe. Naravno, nikad ne dolazi do potpunog preklapanja. Ukoliko uporedimo podatke od pre 120 godina, Crna Gora je u vreme kralja Nikole, pa i pre 1910. godine, imala oko milion grla sitne stoke, danas ima oko 280.000. Za vreme kralja Nikole imala je oko 300.000 grla krupne stoke, danas ima 80.000 grla. To vam sve govori koliko je bila pogrešna strategija od 1945. godine, a naročito od 1991 i 1992. kada je započeta tranzicija iz koje nismo još izašli i koja je potpuno devastirala crnogorske ekonomske potencijale“, naveo je Drecun.
Najveći uvoz iz Srbije
Na Kosovu se 90 odsto životnih namirnica uvozi, kazao je Agim Šahini, a najveći uvoz ostvaruje se iz Srbije. On je prošle godine iznosio 372 miliona evra.
„Iz Srbije uvozimo namirnice, gotove proizvode, sirovine, robu za proizvodnju, elektronski i građevinski materijal, naftne derivate, struju i tako dalje“, kazao je predsednik Alijanse za biznis Kosova.
Žitarice, jestivo ulje, brašno i kristal šećer i Severna Makedonija u velikoj meri uvozi iz Srbije.
„Imamo jedan mali problem, jer ne subvencionišemo naše proizvođače žita, ulja. Nemamo potencijala da imamo žito za celo stanovništvo i treba da uvozimo iz zemalja kao što je, na primer, Republika Srbija koja ima žita za ceo region. Sami postavljamo barijere za bitne proizvode, gušimo ekonomiju a, s druge strane, ne dozvoljavamo da naši građani pokrenu preduzetnički duh i budu konkuretni na tržištu. Mi smo mala država i ne možemo da štitimo celokupnu proizvodnju“, kazao je Abil Bauš.
„Crna Gora uvozi sve, osnovna životna namirnica je hleb. Mi uvozimo pšenicu, Crna Gora svoje potrebe zadovoljava sa svega dve tone godišnje koje proizvede, dok su potrebe oko stotinak hiljada tona i to se sve uvozi, uglavnom iz Srbije. Naš najveći spoljnotrgovinski partner je Srbija. Možda bi Evropska unija u zbiru bila veća, ali pojedinačno Srbija je najveći spoljnotrgovinski partner. Sada ima dosta uticaja spoljnotrogovinska razmena sa Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, čak i sa Hrvatskom. Dakle, region se uvezuje, moguće je da je i ovaj projekat Otvoreni Balkan kome Crna Gora još uvek nije pristupila bude, ukoliko uđe, generator pozitivnih promena kada je u pitanju spoljnotrgovinska razmena“, rekao je ekonomski analitičar iz Crne Gore Predrag Drecun.
Može li Srbija od izvozne postati uvozno zavisna zemlja?
Od zemlje koja je imala prehrambeni suverenitet, prema Galetinovim rečima, u poslednjih godinu dana Srbija je stigla do uvoza elementarnih prehrambenih proizvoda.
„Uvozimo meso, prerađevine, mleko uvozimo iz Poljske, Češke, smrznuto meso iz Nemačke i zemalja Evropske unije. Jednostavno, ušli smo u problem, mlečno govedarstvo se nalazi u ozbiljnoj krizi, država opterećuje vancarinskim merama uvozno mleko sa 15 dinara po litru, prerađevine od mleka sa 30 dinara po kilogramu. Povećala je premije za mleko sa 10 na 15 dinara, subvencije za mlečna grla sa 25 na 30.000 dinara. Koliko je to dovoljno – vreme će pokazati. To je privremena i ad hok mera, država mora na dugoročan način da reši taj problem. U suprotnom, Srbija će od jedne neto izvozne zemlje postati uvozno zavisna zemlja što se tiče hrane, a to nije dobro“, kazao je Žarko Galetin.
Cene hrane stabilne do kraja godine
Prema oceni Agencije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) indeks cena hrane u januaru je pao deseti mesec za redom na prosečna 131,2 boda, najniže od maja 2021. godine. Sa ovom ocenom se slažu i sagovornici Kim radija.
„Očekujem da cene na svetskom tržištu padaju i to će se sigurno desiti, taj trend je počeo. Sva predviđanja i sve ekonomske analize koje pratim, međunarodne i međunarodnih finansijskih institucija, govore u prilog tome da će 2024. godina biti godina smirivanja ekonomskih tenzija u svetu gde će se posledice preštampanog novca u vreme korona krize početi sanirati, gde će inflacija početi da jenjava“, kazao je Predrag Drecun iz Crne Gore.
„Ukoliko uzmemo prosek globalne privrede koja ima turbulencije zbog rata Ukrajine i Rusije, a koje su među najvećim prizvođačima osnovnih životnih namirnica, na celom Balkanu je došlo do povećanja cena naftnih derivata i struje. Najvetovatnije da će u drugoj polovni ove godine doći do pada inflacije, kao i normalizacije cena, ne samo na Kosovu, već i u celoj Evropi“, naveo je Agim Šahini.
„Šta će se desiti na proleće i tokom ove godine velika je nepoznanica. Od mnogo faktora to zavisi, pre svega od geopolitičkih dešavanja, sukoba između Rusije i Ukrajine i tih prepucavanja između SAD i Rusije u ekonomskom smislu, uvođenja sankcija, poštovanja i nepoštovanja sankcija. Mnogo faktora koji definišu kretanja u narednom periodu utiče, ali ne očekujem značajnije cenovne udare“, rekao je Žarko Galetin.
„Cene su dostigle stabilni nivo, ne očekujem povećanje, osim ukoliko ne dođe do nove krize, što ne zavisi od nas. U trećem i četvortom kvartalu očekujem da celokupna ekonomija bude stabilna. Oporavak ekonomije uslediće već od 2024. godine i to će biti vreme kada možemo očekivati ekonomski rast, ali i razvoj, zašto da ne“, zaključio je Abil Bauš.
