Ukazano je da Kosovo i Srbija pate od nedostatka medijske slobode. U Srbiji mejnstrim mediji izveštavaju propagandno podržavajući dnevni red vladajuće stranke. Nezavisni mediji su često napadnuti i označeni kao „izdajnici“ kada izveštavaju o kosovskim temama. S druge strane, na Kosovu su mediji podeljeni po etničkim linijama i obično prate svoje zajednice, rečeno je tokom prezentacije.
Najdublje razlike u izveštavanju medija sa Kosova i Srbije jesu u vreme krize, kaže Tanja Maksić iz Istraživačke mreže BIRN. “Dešava se i to da su mediji u nekim trenucima i pojačivači tih zapaljivih poruka koje dolaze od političara I da su oni u tom trenutku skloni da optužuju jedni druge I u tom šumu međusobnog okrivljavanja vrlo je teško da se razume kakva je to situacija na terenu”, kazala je novinarka i autorka istraživanja.
Krešnik Gaši iz Internjuza kaže da je ključni nalaz ovog istraživanja u činjenici da mediji još nisu uspeli da prevaziđu činjenicu da političari trebaju da budu prvi izvor informacija.
„Statistika koja nam ukazuje da političari i dalje nastavljaju da budu izvor informacija. Problematično po medije sa obe strane, u obe države i takođe i u najvećem delu zajednice. Novinari moraju da počnu da shvataju da piše i u zakonu, a takođe i načelo, da je političarima dozvoljeno da lažu, ali novinari moraju da imaju filter u kojem se političarima ne dozvoljava da prenose laži.
Izveštavanje u kriznim situacijama i problemi sa kojima se mediji suočavaju
Zorica Vorgučić novinarka i urednica Radija Kim istakla je da je za novinare teško da izveštavaju sa severa jer izostaju izjave političkih aktera, posebno onih na vlasti, te da nezavisne novinare često ne pozivaju na konferencije za štampu. Drugi problem, prema njenom mišljenju je i to što sve manje običnih ljudi želi da govori pred kamerama o problemima na severu Kosva.
„Nikada nije bilo lako izveštavati sa severa i dobiti odgovor od građana, međutim sada, nakon ovoga što se desilo u Zvečanu a potom i u Banjskoj retki su slučajevi, zaista retki da neko želi da govori pred kamerama iz strahaod izgovorene reči, iz straha od mogućih posledica jer se postavlja pitanje ko bi njih mogao da vidi na televiziji i da li mogu zbog toga da budu na neki način kažnjeni, strahuju i od policije i od toga šta bi specijalci mogli da im urade, a da budem iskrena malo smo im i mi mediji dosadili jer smo stalno na terenu na severu Kosova i uvek nešto hoćemo da pitamo“.
Ona je naglasila da novinari nisu imuni na napade, kako fizičke tako i verbalne, te podsetila da je tokom majske krize više novinara albanskih redakcija napadano, a verbalno i nekoliko srpskih.
Darko Dimitrijević glavni i odgovorni urednik Radija Goraždevac kaže da je posle sukoba u Banjskoj na televizijama i u Srbiji i na Kosovu izrečeno mnogo gluposti, te da su angažovani brojni analitičari koji nisu predstavljali realno stanje. Podsetio je i da su pojedini srpski mediji napadače u Banjskoj nazivali herojima, dok su ih albanski mediji označavali kao teroriste dok su policajce nazivali herojima OVK.
„Kako mi kao novinari ne razmišljamo malo o tome i kako to truje naše gledaoce, slušaoce, čitaoce. Hajde da tu vidimo šta je javni interes, da li je javni interes da imamo produktivnu inkluziju, da ljudi sarađuju, da uče jezike, da se druže, da komuniciraju ili da se svađaju i ratuju“, pita se Dimitrijević.
I Vera Pulja direktorka NVO Prostor za društvene promene ističe da je izveštavanje o događajima u Banjskoj bilo različito u zavisnosti, da li su mediji na albanskom ili srpskom. „Naravno glasovi ovih drugih medija koji su nezavisni jednostavno nisu se mogli čuti. Sad postoji jako mnogo medija, mnogo je portala i ljudi se uglavnom informišu preko društvenih mreža koji sadrže i komentare, tako da je to jednostavno kontaminira ukupno mišljenje društva i jednostavno stvara jednu buku“, kazala je ona.
Urednica portala Kallxo Jeta Džara je ukazala na problem nepoznavanja jezika, te naglasila da često novinari albanskih redakcija odlaze na sever Kosova da izveštavaju o krizi bez mogućnosti da tačno razumeju o čemu se radi. „Naš novinar ne može slobodno da izveštava, ne zato što mu neko to zabranjuje već zato što je odrastao u okolnostima gde nije imao potrebe da poznaje srpski, sada se po prvi put upoznaje sa Srbinom“, kazala je Džara istakavši da isti problem imaju i novinari koji izveštavaju na srpskom a ne govore albanski jezik.
„To je toliko ozbiljan problem da se on mora rešiti u obrazovnom sistemu kroz novi sporazum na osnovu francusko-nemačkog modela“.
Istraživanje koje su sproveli mediji trajalo je više meseci a obuhvatilo je praćenje više medija na Kosovu i u Srbiji.
