U Srbiji je to najavila Direkcija Ministarstva privrede za mere i dragocene metale.
U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine, u skladu s odlukom EU, pre svega radi očekivane ekonomske koristi – uštede struje, boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta i komunikacija, industrije.
Samo trećina zemalja u svetu praktikuje letnje računanje vremena, a velika većina je u Evropi. U Evropi samo Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Island, Rusija i Turska ne primenjuju pomeranje sata dvaput godišnje – na početku i kraju letnjeg računanja vremena.
Evropska unija je pre nekoliko godina najavila da će ukinuti letnje računanje vremena zbog izostanka veće koristi od toga, a i zato jer ta promena računanja dvaput godišnje izaziva prevelike troškove, ali ukidanje se još nije dogodilo.
Predlog je 2019. podržao Evropski parlament, ali i dalje treba da ga usvoje države članice.
EU je odlučila 2021. godine da prepusti svojim članicama da odluče da li će stalno imati „letnje“ ili ranije uobičajeno „zimsko“ računanje vremena.
Zato će u zemljama EU i ove jeseni časovnici biti vraćeni za jedan sat unatrag, jer nisu odlučile o tom predlogu Evropske komisije od pre tri godine da se ukine sezonsko pomeranje sata u poslednjoj nedelji u martu i ponovno pomeranje u poslednjoj nedelji u oktobru.
Van Evrope letnje računanje vremena je uobičajeno u Severnoj Americi gde ga koristi deo SAD i Kanade, kao i u Latinskoj Americi i na Karibima. Egipat je jedina afrička zemlja koja menja vreme. Većina Amerikanaca časovnike će pomeriti u iduću nedelju, 5. novembra.
