O tome za KoSSev govori glavni i odgovorni urednik Kim radija Goran Avramović.
Za njega konkretno – sloboda je da „ne radi ono što ne želi kad ne želi“.
„Da biram sam, šta je ono što ja mogu da učinim da bi u životu mom, bliže, pa i šire okoline – stvari bile srećnije“.
Ipak, opšti je njegov utisak da ljudi na Kosovu nemaju tu vrstu slobode, odnosno da odbiju šta ne žele da rade:
„Potpuno sam siguran da ljudi ne žele da ih u kolonama vode na izbore“.
Kao novinar, Avramović ne želi da se bavi „duvanjem u nečija jedra“, pogotovo ako su ona ofarbana „bojama nečije zastave“, već da:
„Stvari sagledam iz svih mogućih uglova. Nakon svih ovih godina, trebali smo da naučimo da uvek imamo tri strane – srpsku, kosovsku i tu stranu međunarodne zajednice i raznih faktora. Ljudi kada donose sud o nekoj stvari koja se događa na Kosovu, ako misle sebi i svojim porodicama dobro, oni moraju da pokušaju da to sagledaju iz sva tri ugla ili na prvom mestu iz dva“.
Mišljenja da nikada do sada nije bilo lakše proizvoditi dezinformacije, poluinformacije i manipulisati ljudima.
Samim tim, smatra on, novinarima je potrebno puno vremena da razlikuju informaciju od dezinformacije.
„Treba vremena konsultovati gomilu izvora koji su nam dostupni i da probamo da odvojimo ono što je istina i ono što je prešminkana istina, potpuna neistina itd“.
Jezive stvari koje se čak i ponavljaju, mogle su se videti i kada je reč o medijskom izveštavanju redakcija na srpskom i onih na albanskoj jeziku, odnosno njihovim naslovima kada je reč o događajima u Banjskoj.
„Nije prvi put da prolazimo kroz tu vrstu konstrukcije u kojoj su medijski radnici nacionalni službenici, a onda novinari i analitičari“.
Podsetio je na to da je, kobnog 24. septembra, u srpskim medijima, odnosno tabloidima, vladala tišina. Primisao mu je da je takav slučaj bio, jer je bio vikend, pa ti novinari koji su se zatekli u smenama – „nisu imali instrukcije o tome šta da rade“ sa vestima koje neprestano sa Kosova pristižu.
Kada je reč o drugoj strani, oni su odmah imali svoju priču – terorizam, i tu su priču sve vreme gurali, kao i ono poznato „Srbija mala Rusija na Balkanu“.
Svestan da će zvaničnici na Kosovu uvek reći kako je ta Srbija krivac za sve, kaže da nije tako siguran da je ljudima jasna „činjenica da prištinske institucije imaju problem sa Srbima na Kosovu“.
„Banjska nije način da se reše problemi koje postoje između lokalnih Srba u ovom slučaju na Severu Kosova, ali je činjenica da ogroman problem postoji. Činjenica je i da su specijalci par dana pre igranke zvane Rusija-Ukrajina, počeli da instaliraju svoje baze na Severu. Činjenica je da specijalne jedinice mogu da preuzmu ingerencije saobraćajne policije“.
Sve što je nabrojao, naglasio je, do albanske zajednice i ne stiže.
Ne doživljava novinarstvo kao podilaženje volji zajednice. Za zajednicu je imao i poruku:
„Moraju da se vrate za informacije medijima, a ne da vesti traže na društvenim mrežama. Moraju da znaju ko je plasirao informaciju i da se pitaju zašto to neko plasira“.
Smatra da je vrednosni sistem ono što nedostaje, ne samo novinarima i ljudima na Kosovu, već i državi Srbiji, ali i Kosovu, a on je potreban da se ljudi pomere iz blata u kom su dugo, odnosno pitanje najpre slobode pa onda sve što ona i rađa.
„Uveren sam da mnogo ljudi sa Kosova ne odlazi samo zbog loše ekonomske ili ne znam kakve situacije, već zato što imamo kombinaciju koja ljude spušta i njihov život dovodi na nivo ispod nivoa ljudskog dostojanstva. Posebno je teško kada se mladi ljudi suoče sa tim“, istakao je urednik Kim radija.
