Prema novom izveštaju Svetske banke o kojem je bilo reči tokom nedavnih sastanaka održanih u okviru Berlinskog procesa u Tirani, ako se prosečno vreme potrebno za prelazak granice skrati za tri sata, što je razlika između prosečnog vremena na Zapadnom Balkanu i u državama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj država (OECD), BDP u svakoj zemlji Zapadnog Balkana mogao bi u srednjem roku da poraste za tri odsto.
Ukazano je da bi se nivo rasta pristupanjem EU mogao povećati za još šest posto. Osim toga, i susedne zemlje članice EU, kao što su Rumunija, Mađarska i Bugarska, mogle bi da ostvare dodatni rast od 0,2 posto usled povećanog obima trgovinske razmene sa Zapadnim Balkanom.
Svetska banka već sarađuje sa partnerima na pojednostavljenju trgovine i saobraćaja u regionu kroz ulaganja i reforme. Osim toga, Svetska banka pruža podršku zemljama Zapadnog Balkana za približavanje njihovih platnih sistema standardima EU i pomaže im da ispune uslove za pridruživanje jedinstvenom prostoru plaćanja u evrima (Single Euro Payments Area, SEPA), čime će se pojednostaviti slanje doznaka i sniziti njihovi troškovi.
Podsetimo, tokom prve posete Albaniji u svojstvu potpredsednice Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju, Antonela Basani se sastala sa čelnicima zemalja Zapadnog Balkana, predstavnicima Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija, kao i drugim partnerima na samitu Berlinskog procesa u Tirani. Razgovarano je o merama za jačanje regionalne ekonomske saradnje i integracija.
Konstatovano je da bi ekonomije Zapadnog Balkana mogle ostvariti svoj potencijal ako otklone prepreke u trgovini robom i uslugama, te modernizuju platne sisteme.
