Jelena Stanojević sa suprugom i ćerkom stanuje u staroj školi u Gračanici u kojoj nema adekvatne uslove. Teško je obolela i u kolicima, nezaposlena je, a ne prima ni takozvanu tuđu negu. Ona i suprug su za rešavanje stambenog pitanja konkurisali već osam puta i svaki put su odbijeni.
„Komsija nas nije obišla, ne znam iz kog razloga. Suprug je nekoliko puta bio u opštini da pita: Zašto? `To mi ne znamo, doći će`, to je bio njihov odgovor. Juče sam čula da su rekli da su gledali zdravstveno stanje, šta su gledali, da su samo malo pogledali moju istoriju, moje zdravstvene papire, onda bi dobila, ali im to nije bio uslov, niti socijalna karta”, kazala je ona.
Dodatni motiv za okupljanje im je to što su, kako naglašavaju, stanove dobili lekari i prosvetni radnici, koji su kako navode, u mogućnosti da sami sa svojim primanjima sagrade kuće. Na tvrdnje pojedinih zdravstvenih radnika da „su oni potrebni narodu radi lečenja“, Stanojevićeva pita: „Koga će lečiti ako narod ode?“.
“Nama trebaju lekari i oni treba da se podrže, kao i nastavnici, profesori, učitelji. Ali, isto tako, da bi oni svi radili treba ovde da ima naroda, šta ako svi mi odemo, šta će da rade oni ovde. Otići će u penziju ili će nastaviti da budu na spisku. Visokoobrazovni treba da dobiju, treba. A mi koji smo završili srednje škole, mi ne treba ni da živimo?”, upitala je Stojanovićeva.
Primedbe na dodelu stanova pojedinim lekarima ima i Miloš Ivić koji godinama stanuje u Lapljem Selu, a mesečno za stanarinu izdvaja 200 evra.
„Neka doktorka se javila, a vidim da je i odbornik. Narod je birao da pomogne narodu, a ona od naroda uzima krov nad glavom. Kaže da je sleduje. Kako? Ima svoju platu doktora, ne leči nas ovde džabe, ima platu, svaka čast. Narod je birao za odbornika i daje joj još jednu platu, a ona od naroda uzima“, kazao je Ivić.
Za stan je aplicirao tri puta, ali odgovora, kaže, nema.
“Evo sad sam spremio žalbu, moram da idem dalje. Ne mogu da ostanem na ovome“, dodao je Ivić.
Aleksandra Trajković iz Sušice je samohrana majka dečaka od šest godina. Nakon što je suprug napustio prešla je da živi kod oca, kako tvrdi, u lošim uslovima. Osim što od opštine nije dobila stan, ista institucija joj je, kako naglašava, „otela“ parče zemlje, a za to nije izvršila nadoknadu. I ona je, kao i ostali, okupljeni očekivala da će ovoga puta dobiti rešenje.
„Obolela sam od buđi i vlage u kući, obolelo je i dete. Živimo od 15.000 dinara socijalne pomoći. Komisija je bila, nije htela da uđe u kuću, slikali su kruške, nisu hteli da vide kako živimo. Da me nije primio otac, gde bi sada bila?“, upitala je.
„Dete je krenulo u vrtić, nema kontakt sa ocem. Konkurisala sam i u ministarstvu za zajednice i povratak, otac mi je prepisao plac, nisu mi napravili kuću. Konkurisala sam za stan, ni kuću, ni stan nisam dobila. Znaju samo da mi otimaju parče hleba. Sramota je i bruka“, kazala je Trajkovićeva.
Grupa nezadovoljnih građana najavila je da će se uputiti za Beograd da i tamo potraže pomoć predsednika Srbije. Snežana Kosović, raseljeno lice iz Lipljana, kazala je da je na jučerašnjem sastanku u opštini gradonačelnica Ljiljana Šubarić iznosila privatne podatke o njenoj porodici koje nije smela i da će se zbog toga obratiti nadležnim organima i ombudsmanu Kosova.
„Iz Beograda se ne vraćamo, dok ne završimo posao. Gradonačelica (Ljiljana Šubarić) i njeni satrapi napravili su krivično delo, nisu smeli da iznose lične podatke o tome ko i gde putuje. Neću da mi decu provlače kroz medije“, rekla je ona i dodala da je sa svojom porodicom raseljena iz Lipljana.
Okupljeni ovoga puta nisu ulazili u zgradu opštine jer, kako kažu, od rukovodstva ne očekuju pomoć. Opština Gračanica je u ponedeljak zvanično objavila listu za dodelu 89 stambenih jedinica u Gračanici i Lapljem Selu, a nezadovoljnima je gradonačelnica Ljiljana Šubarić poručila da mogu da iskoriste zakonsko pravo i ulože žalbu.
