Iako različito gledaju na učešće svojih sunarodnika u sukobu sa kosovskim specijalcima, Srbi sa severa Kosova podjednako strahuju od posledica ovog događaja. Danijela Tomašević, novinarka Radija Kontakt plus, kaže da je narod još uvek pogođen tragedijom.
“Nismo svesni šta se desilo, znamo samo da je jedna velika tragedija za nas koja se desila pre par dana. Prosto su ljudi zbunjeni, ne znaju sta da očekuju, smatraju da je ovo jedan događaj koji nas je potpuno unazadio kada je u pitanju pozicija Srba i kada je u pitanu međunarodni nivo. Sada ne možes sa nekim pristupom da tražiš svoja prava. Posle svega ovoga ljudi su nekako obespravljeni i bez nade”, kazala je ona.
Marko Jakšić, građanski aktivista i nekadašnji odbornik Građanske inicijative SDP, kaže da je mnogo toga šta se dešavalo u Banjskoj nejasno.
“Čini mi se da će to ostati nejasno zauvek. Međutim, taj događaj nije izolovan, taj događaj se nije desio sam od sebe, on je jedan u nizu događaja koji se dešavaju na severu u proteklih godinu i po dana i dešavaju se i danas”, naveo je.
On smatra da će smatra da je sukob u Banjskoj posledica “represivnog odnosa” kosovske vlasti, pre svega Aljbina Kurtija, prema Srbima na severu. Navodi da se “Srbi love kao zečevi”, te da su učestale optužbe za navoden ratne zločine, terorizam i pokušaje rušenja ustavnog poretka.
“Taj događaj je pokušaj da se možda spreči to sve na neki drugačiji način, a ne političkim i građanskim otporom. Sigurno je te ljude nešto motivisalo da uzmu oružje u ruke i da dođu tu i da pokušaju da se izbore za neku slobodu”, rekao je.
Na pitanje da li su se oni izborili za slobodu Srba, Jakšić kaže:
“Srbi nisu dobili slobodu jer taj događaj očigledno nije krenuo onim tokom koji su ti ljudi zamislili. Ono što mogu da primetim je da sever Kosova, a čini mi se i svi Srbi na Kosovu, se nalaze u istoj poziciji kao Jermeni u Nagorno Karabahu. Evo, na primer, prelaz sa Jermenijom u Nagorno Karabahu je bio zatvoren devet meseci, mi sad imamo situaciju da je prelaz sa Srbijom već devet dana zatvoren i da to sve podseca na Nagorno Karabah. Nastup kosovskih političara deluje kao priprema za neko veće zlo i neko etničko čišćenje. Dok optužuju Beograd za Banjsku, oni vrše represiju na terenu nad Srbima“, kaže Marko Jakšić.
Sukobi u Banjskoj su prema rečima Aleksandra Šljuke iz Nove društvene inicijative potresli srpsku zajednicu jednako kao martovsko nasilje iz 2004. godine.
“Implikacije će se tek videti, ali zasigurno će položaj biti pogoršan jer je do sada međunarodna zajednica vršila pritisak na Prištinu, na Aljbina Kurtija, da je on bio taj koji je trebao da deeskalira situaciju, da se od njega očekivalo da formira Zajednicu srpskih opština, da je posle niza godina Beograd, može se reći, bio u boljoj poziciji i da je bila konstruktivnija strana, da je sve išlo na našu ruku. Ovaj incident je, svakako, nešto što zajednica nije očekivala i nešto što je pogoršalo poziciju Beograda u pregovorima, tako i položaj zajednice na terenu”, kaže Šljuka.
Situacija na severu Kosova sada je mirna. Međutim, i dalje postoji bojazan od novih incidenata, ali i posledica oružanog sukoba. Neizvesnost i strah sve više utiču na stanovništvo, ali i priče o iseljavanju.
“Mi možemo da čujemo razne priče, za koje bih ja voleo da nisu tačne, o tom masovnom iseljavanju, o egzodusu koji je moguć. Najavljivali su razne scenarije, kao u Nagorno Krabahu, Oluji… Ja mislim da smo daleko od toga, ali mislim i da međunarodna zajednica, pre svega, treba da ozbiljno shvati glasove Srba koji su u proteklih godinu i po dana poručivali kako da situacija treba da deeskalira”, kaže Šljuka.
Na deeskalaciju situacije na severu od maja meseca pozivaju i predstavnici međunarodne zajednice, pre svega iz EU i SAD. Do sada ni kosovska, a ni srpska strana, uprkos obećanjima, nisu učinili značajnije korake da do toga zaista dođe. To pokazuje upravo i sukob u Banjskoj između naoružane grupe Srba i pripadnika Kosovske policije. Bilans tog događaja je četvorica mrtvih, jedan kosovski policajac i trojica Srba sa severa Kosova.
