Predsednik FK Gračanica, kluba koji postoji od 1974. godine Nebojša Josifović, rekao je da je on pred gašenjem, jer ni jedna institucija, ustanova, niti bilo ko, kako sa Kosova, tako i iz centralne Srbije ne pomaže ozbiljno ovaj klub ni na koji način.
“Niko nam ne pomaže, verujte mi. Ni opština Gračanica, ni grad Priština. I sami znate koliko tih privatnih preduzeća ima, privatnika u Gračanica niko nije hteo da donese paket vode za decu, a da ne pričamo o sendvičima”, rekao je predsednik FK Gračanica Josifović.
“Imamo klub koji postoji 50 godina, a nemamo sponzore, nije li to da kažem onako kako se u narodu kaže, sramota za ovo društvo”, dodaje Slobodan Stanisavljević.
Pomoći, napominje Josifović, nema ni od Fudbalskog saveza Srbije. Jedina je u poslednje vreme stigla od Fudbalskog saveza Kosova i Metohije.
“Skoro nam je Fudbalski savez Kosova i Metohije koji postoji u Mitrovici platio utakmicu. Ali, moram da kažem ovo – vidite tamo na severu njih finansiraju gradovi – Mitrovica finansira Trepču, Zubin Potok Mokru Goru i ljudi tamo uplaćuju i daju novac, a ovde to ne postoji. Ovde postoji Grad Priština i postoji Kancelarija za sport, omladinu i kulturu, koja samo prima platu, a nema ništa, nikakav račun da nam pusti. A kad ih pitaš kažu – ma beži bre čoveče, mi nemamo”, navodi Josifović i dodaje da je Fudbalski savez KiM ovom klubu poklonio i jedan komplet dresova.
Sa gotovo identičnim problemima suočava se i Kik boks klub Šakal sa sedištem u Lapljem Selu kaže trener i predsednik kluba Slobodan Stanisavljević
“Moj klub postoji 10 godina i nikada nije ni jedan dinar dobio od države Srbije, a za Srbiju smo se takmičili”, rekao je Stanisavljević.
Dodaje da im je opština Gračanica prošle godine donirala “tatami podlogu” i da im izlazi u susret jedino još kad je u pitanju obezbeđivanje prevoza, što ističe nije dovoljno da bi klub funkcionisao u punom kapacitetu.
“Ljudi treba da shvate da ja i ovaj gospodin ovde finansiramo svoje klubove FK Gračanica i Kik boks klub Šakal.
I želeo bih da ovo kolge iz centralne Srbije čuju i građani koji misle da mi ovde spavamo na novcu – mi ne spavamo na novcu već svakodnevno imamo borbu i vodimo te neke bitke da obezbedimo sredstva i normalne uslove za rad deci i omladini”, dodaje Stanisavljević.
“Plaćamo opštinski kombi, šofera koji radi u opštini koji prima platu mi njemu moramo da damo 35 evra da bi nas vozio, ako mu ne damo neće da nas vozi. Plaćamo dnevnicu šofera”, nadovezuje se Nebojša Josifović.
Josifović i Stanisavljević dodaju i da su neadekvatni uslovi za rad, nedostatak opreme, sponzora i sportskog lekara, još neki od problema sportista na centralnom Kosovu.
„Zamislite da se obezbede uslovi fudbalskom klubu Gračanica. Da idu na takmičenje u Suboticu, kao što smo mi imali. Pa onda ta deca odu dva dana ranije, pa tamo mi sa našim kolegama trenerima obezbedimo trening da se od puta malo rasterete, pa da spavaju u hotelu lepo, da se njihovo telo privikne na tu klimu pa tek onda da izađu na crtu. Ali FK Gračanica i Kik boks klub Šakal direktno iz automobila izlaze na teren”, navodi Stanisavljević.
“Ja moju decu moram da vodim u Mitrovicu kako bih pregledao lekar. Da grad Priština i opština Gračanica ne mogu da kupe te dve sprave, jer deca ne mogu da igraju za prvi tim jer nemaju lekarsko koje će doktor da im da. Da odradi EKG, trčanje, to je najosnovnija stavka, ne samo Gračanica, nego i Brezovica i Pomoravlje”, kaže Josifović.
Josifović i Stanisavljević zaključuju da ima i previše upliva politike u sport. Jedan od primera je odluka Fudbalskog saveza Kosova i zahteva koji je pre oko šest meseci poslat srpskim klubovima, koji se ne takmiče pri kosovskom sistemu, da im je zabranjeno da organizuju sportska takmičenja.
“Igramo u Kuršumliji kao domaćini zato što ne možemo da primimo goste ovde iz Srbije, Kosovo ne dozvoljava da uđu sportisti iz Srbije na Kosovo. Mi igramo u Srbiji ali ovde treniramo“” kaže Josifović i dodaje da to klubu stvara i dodatne troškove.
Na pitanje voditeljke da li su razmišljali o tome da se takmiče na Kosovu i da li je moguće uopšte tako nešto da klubovi budu deo i kosovske i srpske lige, Josifović kaže da je imao ponudu da se priključi Fudbalskom savezu Kosova, ali da to nije prihvatio iz razloga što smatra da bi zbog toga “snosio posledice od zvaničnog Beograda”, što se i ranije dešavalo sa pojedinim srpskim sportistima koji su takve ponude prihvatili.
“Meni je rečeno: dođi registruj klub u Fudbalski savez Kosova, ali ja neću moći da prođem sa mojim igračima u Srbiju da igram. Staviće mi zabranu i reći će – idi tamo igraj sa Albancima”.
S druge strane Stanisavljević kaže da je i on dobio ponudu od strane kosovskih organizacija i instiucija da registruje svoj klub pri Kosovu i da učestvuje na takmičenjima, i da je za to dobio kako kaže i podršku
“iz vrha Srbije”, ali da nije prihvatio ovu ponudu iz ličnih uverenja.
“To je jako demokratski i otvoreno sa njihove strane. I podršku da imam materijalnu, finansijsku. Nisam prihvatio, a imao sam podršku iz centralne Srbije sa vrha da se priključim tom savezu”.
Josifović i Stanisavljević ističu da i uprkos svim problemima sa kojima se susreći sportski klubovi, udruženja i sportisti, mladi sa teritorije opštine Gračanica na brojnim takmičenjima osvajaju medalje kako na domaćim tako i na međunarodnim. Emisiju “Heroji našeg dobra” realizuje Produkcija New press uz podršku Ministarstva za zajednice i povratak.