Predsednik Koordinacije Duško Čelić rekao je novinarima u beogradskom Pres centru UNS-a, tokom obeležavanja Međunarodnog dana nestalih, da je Radna grupa za izradu nacrta zakona tada usaglasila 90 odsto teksta, ali da je prekinula sa radom 2021. godine.
„Smatramo da se uprkos postojanju nekih objektivnih razloga, ničim ne može opravdati činjenica da postupak donošenja Zakona o nestalim licima nije okončan u mandatu prethodne Vlade i Skupštine. Utoliko pre što je donošenje Zakona o nestalima predviđeno Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina koju je Vlada Srbije donela 2021. godine, a koja je predviđala da se rad na donošenju zakona okonča u septembru 2021. godine“, kazao je Čelić.
Dodao je da ne mogu da prihvate da se rad na zakonu vrati na početak, da očekuju da on bude usvojen do kraja godine, a da porodice nestalih još uvek čekaju da delegaciju Koordinacije primi predsednik Srbije.
„Imamo informaciju da je moguće da do tog sastanka dođe 4. septembra, ali čekamo potvrdu iz kabineta predsednika“, rekao je Čelić.
Ministar Selaković rekao je da se sa Koordinacijom susreo sredinom avgusta i da je nakon razmatranja doneta odluka da bude nastavljen rad na izradi Zakona o nestalim licima.
Dodao je da se na zakonu neće raditi iz početka, već da će biti iskorišćen prethodni rad, naglašavajući da za njegovu izradu postoji politička volja.
„Napravićemo jednu rekapitulaciju, u vidu jednog sastanka, s obzirom da očekujem da ćemo iz novog saziva Ministarstva imati ljude koji će biti uključeni u rad same radne grupe. Uveren sam da će ljudi koji su radili na zakonu ostati nepromenjeni“, kazao je Selaković i izrazio nadu da će sastanak sa predsednikom Srbije biti uskoro realizovan.
Selaković je naveo da će se potruditi da Ministarstvo od sledeće godine obezbedi deo budžeta za podršku radu Koordinacije i udruženja nestalih, što do sada nije bio slučaj.
Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, 9.781 lice se vodi kao nestalo tokom ratova 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije, dok je od početka 2023. godine, do kraja jula, rasvetljena sudbina svega 56 lica.
Od ukupnog broja nestalih, prema podacima Komisije Vlade Srbije za nestala lica i podacima nadležnih organa u Republici Srpskoj, oko 3.700 lica je srpske nacionalnosti.
Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je da niko ne može da se pohvali rezultatima u potrazi za nestalima i da je potvrđen identitet samo tri lica srpske nacionalnosti kada su u pitanju Hrvatska i Bosna i Hercegovina, uz ocenu da se proces nalazi u „kritičnoj fazi“.
„Kritična faza je u ovom trenutku odraz volje, odnosno spremnosti onih u regionu koji imaju obavezu od međudržavnih sporazuma, preko bilateralnih i drugih međunarodnih obaveza, da ovaj proces vode civilizacijski i humanitarno… I ono što je najgore, o srpskim žrtvama se ne govori“, rekao je Odalović.
Naveo je i da Priština na tri sastanka nakon potpisivanja Deklaracije o nestalim licima, u okviru procesa dijaloga o normalizaciji odnosa sa Beogradom, nije želela da razgovara o zajedničkim aktivnostima kako je predviđeno tom Deklaracijom.
Na početku konferencije za novinare pročitana je poruka regionalnog koordinatora Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Orelija Gotijea, koji je naveo da je taj komitet posle više od 30 godina rada u regionu najavio povlačenje iz dosijea nestalih i predaju kompletne nadležnosti domaćim institucijama.
Gotije je dodao da je krajem juna 2023. godine prestala finansijska podrška udruženjima i porodicama nestalih, ali je planirana finansijska podrška koordinaciji udruženja za održavanje Međunarodnog dana nestalih u 2023. i 2024. godini.
