Internet je omogućio gotovo trenutnu razmenu poruka, slika i video sadržaja širom sveta. Društvene mreže, e-pošta i razne aplikacije postale su osnovni kanali za interakciju među ljudima.
Na Kosovu je u 2022. godini čak 97,9 odsto domaćinstava i pojedinaca u starosnoj grupi od 16 do 74 godine imalo pristup internetu sa nekog od uređaja kod kuće (mobilni telefon, tablet, lap top, desk top). Svega 1,8 odsto stanovništva se izjasnilo da nije imalo pristup globalnoj računarskoj mreži ni sa jednog uređaja, navedeno je u godišnjem izveštaju Agencije za Statistiku Kosova (ASK).
Dvostruki uticaj
“Danas je teško zamisliti život bez modernih uređaja i interneta, koji su doneli niz promena u različitim oblastima života. Brz razvoj novih tehnologija promenio je način komunikacije, informisanje i obrazovanje“, naveo je profesor informatike u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Lapljem Selu Milan Savić i dodao:
„Mlade generacije ne mogu ni da zamisle šta je bilo pre mobilnih telefona, računara, Fejsbuka. Uz internet se danas leže i budi“, kazao je on.
Nastavnik informatike u osnovnoj školi „Miladin Mitić“ u istom mestu Stefan Milić je rekao da je „uz pomoć interneta lakše raditi jer su informacije na dohvar ruke“.
„Internet gotovo svakodnevno koristimo na času. Od onlajn multimedijalnih prezentacija, preko Jutjuba do onlajn programa koji nam omogućavaju realizaciju nastavnih jedinica“, naveo je on.
“Uticaj interneta na svakodnevni život je nemerljiv. Može biti pozitivan ili negativan, zavisno od toga u koje se svrhe upotrebljava”, kazala je za Kim radio nastavnica biologije u osnovnoj školi Tamara Denić.
“Svakodnevni pristup internetu dosta pomaže i olakšava život”, rekla je srednjoškolka Kristina Đekić iz Lapljeg Sela.
“Iskreno, internet je imao ogroman uticaj na moj svakodnevni život. Od povećane dostupnosti informacija i komunikacije do onlajn kupovine. Internet je promenio način na koji živim, radim i komuniciram”, navela je Marija Milić iz Gračanice.
“Olakšana komunikacija, brzi pristup informacijama, mogućnost sticanja novih veština i znanja, stručna usavršavanja i takozvana kupovina iz fotelje. Kao nastavniku, pristup internetu mi je veoma olakšao organizaciju nastave. Pripreme, slike, kratki edukativni video materijali, kvizovi i testovi, sve je lako dostupno i vrlo korisno u ostvarivanju očekivanih ishoda. Samim tim je i sticanje znanja kod učenika olakšano i u većoj meri izvodljivo, dodala je Denićeva.
Đekićeva je posebno zadovoljna što “sve informacije u vezi edukacije možemo saznati putem interneta, servirano je na tacni”.
Šta misle roditelji?
“Кao roditelj, veliki sam protivnik takozvanih Tik tok čelendža (izazova) od kojih su mnogi opasni po život i zdravlje mladih, još uvek nezrelih i neformiranih ličnosti”, navela je Denićeva, majka jednog pubertetlije.
“Iskreno, nisam ta koja je detetu totalno zabranila pristup internetu, ali da to bude u ograničenom vremenskom roku i pratim šta gleda. Na primer, edukativan sadržaj, učenje brojeva, slova i boja”, kazala je Marija Milić, majka trogodišnjaka.
Ima li internet i mračnu stranu?
Digitalno doba sa sobom je donelo i novitete po pitanju zanimacije dece. Mališani se danas češće opredele za igranje igrica preko telefona nego za druženje sa svojim vršnjacima u prirodi.
“Deca današnjice će se pre obradovati novom telefonu ili računaru, nego igri sa društvom napolju”, rekla je Đekićeva.
„Kao mane interneta bih naveo dosta dezinformacija, internet prevara, kao i dosta neprikladnog sadrzaja pogotovo za mlađu decu. Svakako, mislim da internet ima više pozitivnih stvari od negativnih, u zavisnosti kako i za šta se koristi“, smatra nastavnik Milić.
“Internet zahteva veliku pažnju roditelja kako bi zaštitili decu od negativnog sadržaja. Takođe, veoma je važno uspostaviti otvorenu komunikaciju sa decom o tome kako koristiti internet odgovorno i biti bezbedan”, poručila je Milićeva.
Na Kosovu, internet najviše koriste ljudi stari između 35 i 44 godine – 21.8%. Mladi od 16 do 24 godine čine 15,9% ukupne populacije koja koristi globalnu računarsku mrežu.
Prilikom sagledavanja ovih brojeva uvek treba imati u vidu i činjenicu da, prema navodima ambasadora Natanijela Fika zaduženog za sajber prostor i digitalnu politiku ispred Stejt departmenta, trećina čovečanstva još uvek nije povezana na internet.
