Život pored reke je nekada teško iskušenje, o čemu svedoče i meštani nekolliko sela na centralnom Kosovu. Osim korova, raznog otpada i kontaminiranja otpadnim vodama sa otvorenog jalovišta rudničkog otpada iz Kišnice veliki problem, posebno u smiraj dana, predstavlja nesnosan smrad koji se širi iz korita Gračanke.
Kako je bilo nekad?
„Kada sam bila dete, ja sam se kupala u toj reci, prali smo veš, koliko je voda bila čista. Sada, nažalost, mi koji živimo pored reke, zbog mirisa teško opstajemo“, rekla je za Kim radio meštanka Lapljeg Sela Gordana Đorić.
„Imali smo i životinje u reci. Nije bila otrovna voda, mirisi se nisu osećali“, dodala je.
Da je Gračanka bila zdrava reka slaže se i Dragan Stević, penzionisani profesor fizike iz istog mesta.
„Nekada, u ovoj reci su se lovile ribe i rakovi“, prisetio se on.
Kako je poslednjih osam godina?
Meštani sa kojima smo razgovarali smatraju da teški smrad ne uzrokuju otpadne vode iz domaćinstva.
„Pogrešno se predstavlja da su ovo kanalizacione vode, ovo nema nikakve veze sa tim“, naveo je profesor Stević.
„Reka je nekad potpuno bela, nekad tamno siva, nekad plava… Zavisi ko šta izbacuje, koje hemikalije i otrove“, kazala je Gordana Đorić.
„Čistili su, ali džabe, voda je prljava, i dalje se osećaju jaki mirisi, naročito uveče. Ne možemo da sedimo ispred kuće“, rekao je Živko Naćić iz Lapljeg Sela.
U čemu je problem i ko je odgovoran?
Godinama se u javnosti spekuliše ko bi mogao da bude zagađivač. Meštani Lapljeg Sela su u više navrata našoj redakciji pominjali da u reku dolaze otrovi iz fabrike boja u Ajvaliji. Međutim, opštinske inspekcije u Gračanici I Prištini nisu nikada zvanično potvrdile ko je zagađivač, a iz lokalne samouprave u Gračanici su takođe više puta rekli da nisu to utvrdili.
„Boja reke zavisi od ispuštanja supstanci. Čas su to kiseline, amonijak, sredstva za ispiranje. Štetno je mnogo, a to će se videti po deci. Ovo su neprerađene industrijske otpadne vode“, dodao je Stević.
„Sigurna sam da je to štetno za naše zdravlje, naročito za decu, a u mom samo komšiluku živi oko dvadesetoro dece koja svakodnevno udišu taj miris. Kada me zapahne, počnem da kašljem, ima nešto u sebi i onda mi iritira grlo“, rekla je Gordana Đorić.
Prethodni projekat uređenja rečnog korita Gračanke je realizovan tokom jeseni 2020. godine. Tada je u Lapljem Selu uređen deo u centru naselja, pa je betonirano 200 metara donjeg sloja korita u neposrednoj blizini novoizgrađenog srednjoškolskog centra. Međutim, sprovedeni radovi u vrednosti od 74 hiljade evra očekivano nisu rešili problem. U oktobru iste godine je iz lokalne samouprave precizirano da će betoniranje rečnog korita Gračanke u dužini od 175 metara koštati celih 177.000 evra.
„Trajno rešenje je da se nađe ta fabrika i da ne izacuju te hemikalije u reku. To što betoniraju reku, od toga nema ništa, samo bacaju pare uzalud“, kazao je za Kim radio Sava Lekić iz Preoca.
„Opština Gračanica je rekla da je dobila novac, ali se ništa ne dešava“, podsetio je profesor Stević.
„Ovo je pitanje za lokalnu, ali i za širu zajednicu. Mogu slobodno da kažem i za Srpsku listu, jer oni treba da brane naše interese“, dodao je on.
Ima li rešenja?
„Svi su probali da interpretiraju ovaj problem, ali malo je onih koji su probali da ga reše“, rezignirano je konstatovao Stević.
Tužna sudbina kameleon reke koju su i žabe napustile je tokom vremena bila povod za mnogobrojne medijske izveštaje, debate, peticije, pa i studiju slučaja koju je sačinilo civilno društvo, odnosno izveštaj po službenoj dužnosti zaštitnika građana.
Međutim, neophodna politička, ali i uvek poželjna izraženija volja građana da se ovaj problem prevenira, a potom i trajno eliminiše je dugo nedostajala, sve dok se konačno nije pojavio mogući „nagoveštaj daška svežeg vazduha“. Nažalost, ispostaviće se, na jako dugačkom štapu.
Naime, prošle godine je predsednica opštine Gračanica Ljiljana Šubarić 3. juna, na Međunarodni dan zaštite životne sredine, izjavila da je ova lokalna samouprava formirala komisiju (za rešavanje pitanja zagrađenja reke) i dodala da je odobren projekat koji će „trajno rešiti problem“.
„Moram da vas obradujem da je pokrenut jedan projekat u visini od 80 miliona evra koji će rešiti trajno problem reke Gračanke i čitave okoline. U ovom projektu uključeni su i Opština Obilić, Kosovo Polje i Lipljan. Sa tim će biti započeto sledeće godine“, navela je tada Šubarićeva.
Godina prođe…
Redakcija Kim radija je nedavno mejlom podsetila predsednicu opštine Gračanica na ovo obećanje. U odgovoru koji smo dobili navedeno je, između ostalog, da ova lokalna samouprava neće biti realizator ni nosilac projekta već jedan od korisnika, pored još tri opštine regiona Prištine, kao i da prvobitno planirani budžet nije dovoljan.
„U pitanju je projekat izgradnje regionalnog postrojenja za prečišćavanje/tretiranje otpadnih voda regiona Prištine. Što se tiče informacija o finansijama, u razgovorima koje smo u međuvremenu imali, dobili smo informaciju da će čitav projekat premašiti sumu od 80 miliona evra (između 80 i 100 miliona) kako je u početku bilo planirano”, navedeno je u odgovoru.
Iz Opštine Gračanica su pojasnili da će nosilac projekta biti RVK „Priština“ i da će njegovu realizaciju finansirati međunarodni donatori. Dodali su da je, „projekat potekao od Nemačke ogranizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i uz veliku podršku, inicijativu i zalaganje ambasade Francuske u Prištini, čija će vlada i finansirati projekat”.
Gde smo sad?
Prema navodima nadležnih iz Opštine Gračanica čitav projekat se trenutno nalazi u fazi završetka izrade studije izvodljivosti za koju su zadužene međunarodne konsultantske kuće Anteagroup, a pominju se još i BRL i INFRATEK. Dodaje se da su krajem prošle godine na teritoriji opštine Gračanica izvršena određena merenja u slivu reke Gračanke.
„Tačnije, mapirali su i definisali sve tačke izlivanja otpadnih voda, kao i mogućnosti tretiranja i saniranja istih, prostiranje cevi kolektora i zapreminu istih, te uticaj na životnu sredinu, ali i sam rečni ekosistem Gračanke”, navedeno je.
Projekat izgradnje kolektora u koji će se slivati sve otpadne vode će se, prema informacijama iz Opštine Gračanica, odvijati u dve faze.
„Prva faza će ići do sela Dobrevo, opština Кosovo Polje i druga faza će podrazumevati teritoriju opštine Gračanica. Plan je da se postrojenje za tretiranje otpadnih voda izgradi na potezu između Obilića i Кosova Polja”, saopšteno je.
U tekstu dostavljenom našoj redakciji se zaključuje da je predsednica opštine Ljiljana Šubarić u razgovoru sa ambasadorom Francuske apelovala da se ovaj projekat „maksimalno ubrza” i da Gračanica bude deo prve faze.
Vodovod i GIZ ćute
Redakcija Kim radija je u proteklih nekoliko dana pokušala da stupi u kontakt sa nadležnima iz RKV „Priština“, ali i sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ) kako bi dobila dodatne informacije o početku i realizaciji ovog projekta. Međutim, do objavljivanja ove vesti nismo dobili nikakav odgovor na pitanja upućena elektronskom poštom.
