„Svako dete želi da ima bezbrižnu budućnost i svaki tinejdžer želi da ima dane za pamćenje“, kazala je za Radio Kim studentkinja matematike iz Zvečana Anđela Galić (21).
Međutim, kada su u pitanju mladi Srbi,“napeta politička situacija utiče na planiranje budućnosti“, navela je ona.
Otići ili ostati?
Predsednik organizacije Omladinski savet Gračanica Dušan Borisavljević (25) je potvrdio da mladom čoveku nije lako da planira budućnost na Kosovu.
„Trenutna politička situacija je jedan od osnovnih faktora koji utiče na planove svih ljudi, a pogotovo na planove mladih koji treba da planiraju porodicu, život, posao i karijeru. Jedan je od osnovnih faktora zbog koga mnogi, pogotovo iz srpske zajednice, odlaze sa Kosova“, kazao je on.
Tamo daleko, prema podacima nemačkih instituta JuGav i Sinus objavljenim pre nekoliko dana, većina mladih Nemaca starih između 18 i 29 godina vidi lično blagostanje kao veću brigu nego politička ili finansijska pitanja.
Srednjoškolka Mila Mihajlović (17) iz Rabovca kod Lipljana je učenica Gimnazije u Lapljem Selu. Ona je konstatovala da, uzimajući u obzir trenutnu političku situaciju, mladi sve više emigriraju u zemlje zapadne Evrope, Međutim, ona ima druge planove.
„Iako su same prilike za profesionalno obrazovanje i dalji razvoj jako ograničene, makar za zajednice koje nisu toliko integrisane u okvire kosovskog društva, ja vidim svoju budućnost ovde“, rekla je ona.
„Teško i sistemu“
Sagovornici Kim radija nisu zadovoljni odnosom društva i sistema prema mladim ljudima.
„Može mnogo bolje. Za ovu sredinu, gde mi živimo, jako je teško i sistemu da obezbedi neke normalne uslove“, naveo je Borisavljević.
Mila Mihajlović razloge za nedovoljno dobar institucionalni odnos prema mladim ljudima, bez obzira na njihov pol, ponovo pronalazi u politici i političarima.
„Uzimajući u obzir da su tenzije zaista bile povećane u prethodnom periodu, a da se politička strana ne susreće dovoljno sa tim (našim) problemima“, kazala je ona.
Anđela Galić je svesna da, uprkos svemu, budućnost nikoga neće čekati.
„Mi se trudimo da, u skladu sa situacijom, ipak težimo ka nekim svojim ciljevima“, dodala je.
Drugačiji od drugih
U istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije je navedeno da su viši životni standard i dostojanstveniji život glavni razlozi za iseljavanje mladih od 15 do 30 godina starosti. Njihovi vršnjaci sa Kosova su naglasili da se u pojedinim oblastima života ne mogu porediti sa generacijama koje stasavaju u Vranju, Kraljevu, Beogradu ili Subotici.
„Što se tiče sporta, tu je malo drugačije, zato što nismo u mogućnosti da prisustvujemo svim takmičenjima, niti smo u mogućnosti da ih održavamo kod nas“, kazala je Anđela Galić.
Ona je dodala da veruje da su uslovi za obrazovanje na njenom fakultetu (PMF u Kosovskoj Mitrovici) slični onima sa druge strane administrativne linije.
„Što se tiče nauke, na istom smo nivou sa našim kolegama iz većih gradova“, rekla je.
Borisavljević je naveo da svoj život na Kosovu ne može „da stavi u istu ravan“ sa njegovim vršnjacima iz drugih centara.
„Kao neko ko je završio fakultet, ne mogu da nađem posao u struci, što je u svim drugim gradovima normalno. Posle završetka fakulteta tražite posao u struci“, istakao je on.
Od završetka sukoba krajem prošlog veka Srbi na Kosovu južno od Ibra ne žive u gradovima.
„Što se tiče mojih vršnjaka koji žive na Kosovu i koji nisu uključeni u procese civilnog društva, niti u neke političke procese, jeste teže s obzirom da su ovo ruralne sredine“, kazala je Mila Mihajlović.
Put ka promenama
Iako se mladima često spočitavaju apatija i nezainteresovanost, Dušan, Mila i Anđela su prepoznali značaj udruživanja mladih.
„Apelovao bi na sve mlade ljude da se uključe, ne samo u formalne organizacije i udruženja, već i u procese donošenja odluka i u političke tokove. Niko drugi neće da se izbori za naša prava kao mi sami“, rekao je Borisavljević.
Mila je u svojim sagledavanjima koristi od udruživanja vršnjaka otišla i korak dalje.
„Ako pričamo o uključivanju na regionalnom i međunarodnom nivou, dolazi se u mnogo bliži kontkat sa političkim akterima i političkom zajednicom“, kazala je ona.
Ima i uverenja da je za boljitak ponekad dovoljna međusobna podrška vršnjaka.
„Nisam baš najsigurnija koliko je to (promena stanja udruživanjem) moguće, ali smatram da je dovoljno da pružimo podršku jedni drugima, lepu reč i neko dobro delo. Kada je najteže, oni sa najjačom verom opstaju“, kazala je Anđela.
Kosovu predstoji popis
Prema poslednjem popisu, u Srbiji je 1.047.543 mladih (15–29 godina) i oni čine 15,8 odsto stanovništva Srbije. Ovi podaci ne uključuju njihove vršnjake sa Kosova, koji tek treba da budu predmet popisnih aktivnosti, ali u organizaciji zvanične Prištine.
Podsetimo, juče (12. avgusta) je obeležen Međunarodni dan mladih. Ovaj godišnji internacionalni događaj je ustanovljen 2000. godine, a ima za cilj skretanje pažnje na probleme, kulturna i društvena pitanja omladine, učenika i studenata.
