Iako podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) za drugi kvartal pokazuju blagi pad tražnje, tržište nekretnina je i dalje daleko iznad nivoa pre pandemije, a njegova vrednost od 1,7 milijardi evra je čak 70 odsto veća u odnosu na 2019. godinu, piše portal 4zida.rs.
Procenitelj Milić Đoković za portal 4zida kaže da se profil prosečnog kupca stana razlikuje po tome da li on nekretninu kupuje da bi u njoj živeo ili kao investiciju.
Oni koji traže stan za lične potrebe, su uglavnom bračni par sa jednim detetom i prosekom godina između 30 i 40, a odlučuju se za nekretninu u novogradnji od oko 50 do 60 kvadrata i za nju podižu kredit. U 70 odsto slučajeva jedno od njih je zaposleno u državnoj službi, a drugo radi kod privatnika ili ima neki svoj biznis.
Gotovinom plaćaju uglavnom stariji koji su prodali svoj veći stan da bi kupili dva manja, od kojih je jedan namenjen mladim članovima porodice ili oni koji žele ušteđevinu i višak novca da investiraju u nekretnine.
Žene većinski kupci
„Na kredit kupuju mladi, najkasnije sa 45 godina, jer banke kasnije teže ili uopšte ne odobravaju pozamjicu. Kad ta mlada osoba, odnosno mladi bračni par kupi nekretninu na kredit, njegovi prodavci uglavnom kupuju dalje za keš. Ti prodavci su onda keš kupci, ljudi srednje i starije dobi, od 40 do 80 godinina i više. Oko 60 odsto ili dve trećine mladih se odlučuje za prvu kupovinu stana u novogradnji, od investitora, dok se kod starijih beleži obrnuti trend – dve trećine se odlučuje za staru gradnju. Tu postoji sukob generacija i mišljenja šta je dobro. Stariji smatraju da je stara gradnja proverena, dok mlađi radije biraju nove stanove“, kaže Đoković za 4zida.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), površina prodatih novoizgrađenih stanova prošle godine bila je 57 kvadrata.
Milić Đoković kaže da podaci i praksa pokazuju da su žene sada u blagoj prednosti, kada je u pitanju broj kupljenih stanova, ali napominje da to što su žene postale većinski kupci sa oko 55 u odnosu na 45 odsto koliko su zastupljeni muškarci, nema značajan uticaj, jer je stan bračna tekovina, pa je manje važno ko ga od supružnika kupuje.
Svaki treći kupac iz Beograda
Kada je u pitanju poreklo kupaca, Đoković kaže da se ne može reći da je prosečan kupac Beograđanin, jer tek svaki treći kupac već živi u prestonici.
„Radili smo analize koje su pokazale da je nešto više od 10 odsto kupaca iz dijaspore, isto toliko ih dolazi iz država regiona poput BiH, Hrvatske i Crne Gore, a u sličnom procentu su ljudi sa KiM. Oko 30 odsto dolazi iz unutrašnjosti i oko 30 odsto iz Beograda. U malom procentu, sa oko 5 odsto su stranci, oni koji kupuju radi investicije, zbog profita i ne zanima ih da li će kupiti u Beogradu ili u Tirani, gledaju gde im se najviše isplati“, objašnjava Milić Đoković.
IT stručnjaci više nisu dominantni
On napominje da nema pravila kada su u pitanju profesije i dodaje da je bilo izraženo interesovanje IT stručnjaka, ali da je ono manje poslednjih nekoliko meseci od kada je i u ovom sektoru nastupila kriza.
„Ima ljudi iz malog biznisa, unose pare u nekretnine, time izbegavaju porez na dobit. Nekretnine su trajna vrednost i ljudi svih profila ulažu“, kaže procenitelj.
On napominje da je kreditnim kupcima sve teže da „prelome“ i da podignu kredit. Prvo, jer su visoke cene kvadrata „nazidale“ i visinu učešća, pa sada ni 20.000 evra nije dovoljno za učešće od 20 odsto, a zatim i zbog sve težih uslova zaduživanja i visokih kamata.
Sve manje kupovina iz kredita
„Danas teško može da se kupi porodičan stan za 100.000 evra, a čak i taj iznos je teško dostižan većini porodica. Teško im je da pripreme učešće, a moraju imati primanja minimum 155.000 dinara, odnosno oko 1.400 evra da bi im banka odobrila pozajmicu“, kaže Miić Đoković.
Prosečna plata u Srbiji za maj, bila je 86.220 dinara, ali je 50 odsto zaposlenih, prema podacima RZS, zarađivalo manje od 66.244 dinara. Đoković napominje da je jasno zašto pada udeo kreditnih kupaca nekretnina, jer Kreditni biro uzima u obzir sve dugove – kartice, dozvoljeni minus i čekove i kompletnu zaduženost, a svakom ko već ima ta dugovanja smanjuju se šanse da mu bude odobren i stambeni kredit.
Podsetimo, prema nekim najavama, očekuje se da će cene nekretnina dugoročno rasti i u budućnosti.
