Podaci Evropske komisije za putovanja (ETC) koja udružuje turističke organizacije 34 evropske države za sada ne potvrđuju takav zaokret, ali nagoveštaja ima.
„Nema promene broja rezervacija zbog talasa vrućine na jugu Evrope“, kaže Norbert Fibig, predsednik Nemačke asocijacije za putovanja DRV.
Prema podacima italijanske turističke kancelarije Enit, poseta je zapravo u usponu i stručnjaci ovog leta očekuju rekordan broj noćenja u Italiji.
Ni u Španiji nema naznaka da vrućine odvraćaju turiste. U prvih šest meseci, prema podacima statističke agencije INE, zemlju je posetilo 37,5 miliona stranih turista, 23,7 odsto više nego u prvom semestru prošle godine.
„Jasno je, međutim, da će zbog klimatskih promena učestati ekstremne vremenske poput požara, suše i poplava“, kaže Fibig, uz procenu da će termini u predsezoni i postsezoni dobiti na značaju.
Turističke kompanije već reaguju – na primer, lider u branši Tui nedavno je produžio sezonsku ponudu u Grčkoj, pa turisti sada tamo mogu da bukiraju odmor do sredine novembra.
Suštinski, vrućina ni ranije nije odvraćala turiste. Destinacije poput Turske, Grčke, Tunisa ili Maroka su decenijama popularne leti, mada je tamo tada uvek veoma toplo. Cena je, zapravo, važniji faktor.
„Popularnosti doprinosi to što su je letovanje na tim odredištima često jeftinije nego drugde. Tamo cena nadjačava vrućinu“, rekao je Torsten Kirstges sa univerziteta Jade u Vilhelmshafenu.
Istraživanje ETC ipak nagoveštava pomake. U Evropi, Španija ostaje najjači magnet u sezoni jun-novembar, ispred Francuske, Italije, Grčke i Hrvatske.
Međutim, u poređenju sa prošlom godinom, oko 10 odsto manje ljudi planira mediteranski odmor, a Češka, Bugarska, Irska i Danska postaju sve popularnije. ETC promenu pripisuje većem udelu turista koji traže manje gužve i umereniju temperaturu.
„Uočavamo da uobičajena turistička tražnja sever-jug ne popušta,“ kaže direktor ETC Eduardo Santander. Prema njegovoj proceni, tako će i ostati sve dok se otopljavanje zadrži na 1,5 ili dva stepena od predinsutrijskog proseka.
Drugačije će da izgleda ako se prosečna temperatura poveća za tri ili četiri stepena i tada će više Evropljana tokom cele godine tražiti destinacije u centralnoj i severnoj Evropi, dok će južne destinacije postati atraktivnije u proleće i jesen.
Moguć osetniji pad tražnje za mediteranskim letovanjem biće loša vest velikim turističkim agencijama u Evropi, jer Španija i ostale zemlje sa ponudom miliona paket-aranžmana su im važan izvor prihoda.
Skandinavija ili zemlje istočne Evrope za sada nisu destinacije masovnih aranžmane, dok posete Baltičkom i Severnom moru mnogi turisti organizuju sami, putujući automobilom ili vozom.
Kirstges ne isključuje mogućnost da Severna Evropa može profitirati od budućih sve vrelijih leta.
Hoće li, u tom slučaju, Vilhelmsfaen postati neka nova Turska, ako ljudi počnu da letuju na nemačkom Baltiku more ili u Poljskoj, severnoj Francuskoj, Irskoj, Britaniji ili Skandinavij?
Sasvim moguće, ali pod uslovom da na severu zaista postane mnogo toplije, rekao je Kirstges, jer „motivacija za letovanje na suncu će ostati ključna“.
