Tako nešto za Radio Slobodna Evropa (RSE) svedoče građani i privrednici koje smo pitali, a može se zaključiti i na osnovu rafova u prodavnicama na kojim su uglavnom proizvodi iz zemalja regiona.
Jedan od privrednika iz Severne Mitrovice, koji je insistirao na anonimnosti, objašnjava da je mlečne proizvode “Imlek” iz Srbije zamenio bitolski “Bimilk” iz Severne Makedonije, a umesto smrznute hrane “Frikom” u ponudi je “Ledo” iz Hrvatske.
“Mi smo morali da se preorijentišemo i nabavljamo robu koje ima u veleprodaji. Snalazimo se i mi kako moramo. Bitolski ’Bimlek’ (iz Severne Makedonije) je isto što i ’Imlek’ (iz Srbije), dok ’Swisllion’ proizvode iz Srbije zamenjujemo istim proizvodima koji stižu iz Severne Makedonije”, kaže ovaj privrednik.
“Bimilk” je deo regionalne kompanije IMLEK sa sedištem u Srbiji, a koja posluje i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.
Nestašica srpskih proizvoda na severu Kosova je posledica odluke Vlade Kosova od 14. juna da zabrani uvoz robe iz Srbije. Kako je ranije saopšteno, takva odluka je doneta iz bezbednosnih, a ne ekonomskih razloga i nije poznato koliko dugo će ostati na snazi.
Ovo nije prvi put da kosovske vlasti donose odluku o zabrani uvoza robe iz Srbije ili uvođenja taksi na istu, ali su se do sada koristili takozvani “alternativni putevi” na severu Kosova za uvoz.
Policija Kosova u saradnji sa carinom u poslednjih godinu dana sprovela nekoliko akcija protiv krijumčarenja robe, dok se “alternativni putevi” između Kosova i Srbije strogo kontrolišu.
Iz policije Kosova je prošle nedelje saopšteno da je sprečen šverc srpske robe na teritoriji opštine Leposavić, jedne od četiri opština sa srpskom većinom na severu.
Kako je navedeno, u vozilu srpskih registarskih oznaka je pronađeno 100 litara alkoholnog pića, te voća i povrća. Osumnjičeni za šverc je nakon saslušanja pušten, dok je roba konfiskovana.
Na severu neki proizvodi znatno skuplji
Meštani Severne Mitrovice se žale i na poskupljenje, odnosno da iste proizvode plaćaju skuplje nego meštani na jugu.
“Ovde su ubedljivo najviše cene. Zašto je to tako, ja nikako ne mogu da shvatim”, navodi Ivana.
Dodaje da su neki proizvodi na severu znatno skuplji nego na jugu. Smatra da lokalni trgovci sami podižu cene, “jer građani nemaju izbora”.
“Nije meni lako da pređem dva kilometra do juga da bih kupila mleko i hleb. Hleb recimo dole (Južna Mitrovica) kad odem ponekad, jer dole idem samo kad treba na veće da trgujem, hleb je 40 centi, a kod nas ja svaki dan dajem 70 dinara (60 centi) za osnovnu veknu. Ako hoću da to bude neka pogačica ili neki rezani hleb, onda ide i više do 120 (oko 1 euro). Evidentno je da ima neke zloupotrebe”, smatra Ivana.
I Dragica primećuje poskupljenje usled nedostatka robe iz Srbije, zbog čega je odlučila da trguje na pijaci domaće proizvode.
“Trista dinara (2.5 €) je flaša dva litra (mleka)”, kaže Dragica.
S druge strane, privrednici sa kojima je RSE razgovarao tvrde da cene diktira nabavka i da ne zloupotrebljavaju situaciju. Ipak ne žele javno i detaljnije da govore na tu temu.
Podaci iz juna ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju pad uvoza srpskih proizvoda.
Prema podacima Agencije za statistiku Kosova u junu 2022. godine, Kosovo je uvezlo proizvoda iz Srbije u iznosu od 33 miliona i 757 hiljada evra. U istom periodu 2023. godine uvoz iz Srbije iznosi 13 miliona i 255 hiljada evra.
Odluka Vlade Kosova kojom se sprečava ulazak finalnih proizvoda na tržište Kosova i dalje traje, kaže predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna. Ova mera, prema njegovim rečima, ne odnosi se na sirovine i poluproizvode.
Kako navodi, nedostatak srpskih proizvoda u područjima naseljenim srpskom većinom rezultat je mere vlasti zabrane proizvoda, ali i efikasne borbe organa reda protiv šverca ovih proizvoda.
“Svakodnevno vidimo da policija, carina, poreska uprava, koje imaju informacije o krijumčarenoj robi zaplenjuju kada ulazi, posebno u severnom delu, jer je i granična linija na tom delu duža. Druga je mera bezbednosti (Vlade Kosova) koja sprečava uvoz srpskih proizvoda”, naglašava Rafuna.
On ističe da je nedostatak proizvoda iz Srbije na kosovskom tržištu nadoknađen identičnim proizvodima iz drugih zemalja regiona. Prema njegovim rečima, ova mera još nije uticala na interese kosovskog biznisa, jer se sprovodi tek dva meseca.
Prema Rafuninim rečima, ako se mera nastavi, onda će na srednji i dugi rok preduzeća na Kosovu biti oštećena zbog veće cene uvoza identičnih proizvoda iz udaljenijih zemalja.
