Ambasador Fik je podsetio da se trenutno ostvaruje samo oko 12 odsto ciljeva održivog razvoja UN te da, radi napretka, može zamisliti primenu novih tehnologija, uključujući i AI, u oblastima kao što su: klima, poljoprivreda, medicinska dijagnostika i terapija.
„Želim da naglasim da očuvanje ovog inovativnog kapaciteta i iskorišćavanje prednosti koje donosi AI jesu i treba da ostanu naša zvezda vodilja“, kazao je on.
Fik je naglasio da su „SAD svesne rizika“ koje potencijalno predstavljaju, recimo, veštačkom inteligencijom generisane lažne informacije, jačanje pristrasnosti i diskriminacije, zloupotrebe u represivne ili destabilizujuće svrhe, širenje znanja o pravljenju biološkog oružja ili izvođenje sajber napada. On je naglasio da je prioritet rad na odgovarajućim „zaštitnim ogradama“ za njihovo ublažavanje.
„Ne nameravamo da zauzmemo pasivan pristup upravljanju veštačkom inteligencijom. Radili smo sa sedam vodećih kompanija na ovom polju kako bismo razvili skup obaveza na koje te kompanije dobrovoljno pristaju da bi uspostavile odgovarajuću upravljačku strukturu za veštačku inteligenciju“, rekao je on.
Tri seta obaveza
„Obaveze za koje verujemo da su od suštinskog značaja za budućnost AI su: bezbednost, sigurnost i poverenje. Kompanije najpre imaju dužnost da osiguraju da su njihovi proizvodi bezbedni. To znači rigorozno testiranje kako bi se osiguralo da modeli ne omogućavaju najgore opasne ishode u oblastima kao što su biološka nauka ili sajber bezbednost. Drugo, kompanije imaju dužnost da izgrade sisteme koji su sigurni. Ove obaveze se odnose na zaštitu samih modela od sajber napada spolja, kao i od insajderskih pretnji. Treće, kompanije imaju obavezu da postupe ispravno prema pojedincima i društvu, pa je važno da korisnici širom sveta mogu da utvrde da li je audio ili vizuelni sadržaj u originalnoj formi ili je izmenjen. Važno je da korisnici mogu da kažu da li je nešto generisano veštačkom inteligencijom. To su početne instance ovih dobrovoljnih obaveza“, rekao je ambasador Fik.
On je pojasnio zašto je važno da na početku iza svega stoji dobra volja.
„Dobrovoljci su na strani kompanija, oni ne ometaju mogućnost inovacija u ovoj važnoj oblasti nove tehnologije. Drugo, dobrovoljno znači brzo. Nemamo deceniju da uspostavimo upravljačku strukturu s obzirom na tempo tehnoloških promena. Ove obaveze su prvi korak ka snažnoj, dinamičnoj i fleksibilnoj strukturi upravljanja. To nije i poslednji korak i uloga nas u Stejt departmentu je da sada multilateralizujemo ove obaveze. Bili smo u dijalogu sa oko 20 naših najbližih partnera, nameravamo da radimo u potpunosti kroz G7 Hirošima AI proces“, kazao je Natanijel Fik.
„Era AI je globalna“
Prednosti, rizici, izazovi i učesnici u oblasti AI su globalni, naglasio je američki ambasador.
„Nijedna država pojedinačno, nijedna mala grupa zemalja, nijedna pojedinačna kompanija ili mala grupa kompanija ne može sama diktirati našu budućnost, tako da je imperativ od početka da zauzmemo širok multilateralni pristup. Mislimo da postoje široko inkluzivne mogućnosti da se AI iskoristi za dobro, za postizanje ciljeva održivog razvoja ili primeni na putu ka njihovom postizanju, ali ovo ni na koji način nije iscrpljena lista mogućnosti“, kazao je Fik.
On smatra da se „sve više definiše AI pejzaž“.
„Ako se pogledaju kategorije zabrinutosti koje imamo, posebno bezbednost i sigurnost, mislim da su to globalna pitanja i globalni izazovi gde zaista mnoge kategorije zabrinutosti i mnoge od najboljih tehničkih praksi koje možete zamisliti moraju biti primenjene od strane bilo koje odgovorne kompanije i bilo koje odgovorne države. Oni prevazilaze političke sisteme i zato mislim da je u našem interesu da izgradimo globalni konsenzus oko toga kako izgleda bezbedno i sigurno etabliranje ovih novih moćnih sistema“.
Vodeni žig za AI sadržaje
Iako mnogi izražavaju sumnju da postoji razuman i efikasan način da sadržaji koje kreira AI budu označeni takozvanim vodenim žigom, ambasador Fik je kazao da je to tema od najvećeg interesa.
„Smatramo da je od suštinskog značaja da korisnici imaju najveću moguću sposobnost da identifikuju i razlikuju sadržaj generisan od strane AI. U ovom svetu, mi u demokratskim društvima moramo da predvidimo proliferaciju sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom, uključujući stvari kao što su duboke prevare (dipfejk) koje zaista bez odgovarajućeg upravljanja mogu dovesti u pitanje osnove naših demokratskih društava“, naglasio je on.
Fik ovaj izazov smatra multidimenzionalnim.
„Mislim da je tehničko pitanje, kako napraviti vodeni žig izvodljivim, pravo pitanje. To je nešto o čemu smo trenutno u dijalogu sa kompanijama. Ne želim da govorim u ime tehnologa, osim da kažem da se slažemo da zajedno moramo da razvijemo robustne mehanizme za proveru porekla, kako bismo na neki način omogućili jasnoću korisnicima koji, znate, hajde da se suočimo sa tim, obično brzo skroluju kroz sadržaj. Oni moraju da budu u stanju da identifikuju da li je audio ili vizuelni sadržaj promenjen, a mi imamo zajedničko razumevanje tog izazova. Mislim da imamo i zajedničku posvećenost pronalaženju tehničkog načina da to rešimo. Mislim da je od suštinskog značaja da, u isto vreme, govorimo o nekoj vrsti edukacije korisnika. Biće važno da korisnici, u određenoj meri, budu pronicljivi, zar ne? Može se zamisliti javna obrazovna kampanja o svetu sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom, na isti način na koji su to prethodno već činila mnoga društva – obrazovanje javnosti, u smislu kampanje o stvarima kao što su upotreba pojasa u automobilu ili štetnost pušenja. Dakle, ovde postoji politički odgovor. Ovde postoji tehnološki odgovor. Ali, postoji i odgovor u smislu javnog obrazovanja. Mislimo da će to zahtevati sve ove segmente“, kazao je američki diplomata.
Da li je AI opasna po ljudske poslove i bezbednost?
„Važno je da se fokusiramo na neverovatne prednosti i mogućnosti koje su otključale tehnološke revolucije“, rekao ambasador Fik i podsetio na svojevremene navode da će internet čitave industrije učiniti zastarelim.
„To je, možda, bila istina na marginama, na nekim mestima, ali to uništenje posla su u mnogome nadmašili stvaranje posla, mogućnosti i ekonomski rast omogućen ovim tehnologijama. Ako bih morao da se kladim o eri veštačke inteligencije, bilo bi slično. Da, biće poremećaja. Da, ljudi će morati da nauče nove veštine. Da, svi mi u razvijenim privredama i u privredama u razvoju ćemo se suočiti sa izazovom nekih naših ljudi, neki naši radnici će biti otpušteni, a mi smo dužni, mislim, da pokušamo da predvidimo te izazove i da se fokusiramo na obuku i veštine“, naveo je on.
Ambasador je podsetio da su u njegovom fokusu AI i granice nove tehnologije, a da je stanje na terenu unekoliko drugačije.
„Mi to radimo u kontekstu u kojem jedna trećina ljudskih bića na ovoj planeti još uvek nije povezana na internet. Trećina čovečanstva još uvek nema priliku da iskoristi prednosti ovih tehnologija. Tvrdio bih da imamo i interes i obavezu, kao razvijene ekonomije, da učinimo šta možemo da povežemo nepovezane širom sveta“, zaključio je on.
Kina kao izazov
Ambasador Natanijel Fik, zadužen za sajber prostor i digitalnu politiku i zamenik izaslanika za kritične i nove tehnologije pri Stejt departmentu dr Set Senter su se na istoj press konferenciji složili da je Kina po mnogim pokazateljima vodeća AI država, bilo da je u pitanju publikacija ili komercijalizacija istraživanja vodećih domaćih talenata.
Ipak, oni smatraju da je fundamentalni nivo razmišljanju o primeni AI u SAD nekompatibilan sa načinom na koji bi Kina razmišljala o korišćenju i primeni ovih tehnologija u sopstvenom kontekstu, pa ističu da će morati da rade kroz oblasti u kojima se mogu naći zajedničke zaštitne ograde.
„Isto bi moglo biti oko upravljanja vrstama rizika navedenih u principima i obavezama u vezi sa zabrinutošću oko proliferacije ovih modela kod onih aktera koji ne reaguju na međunarodne norme i pravila i to će biti oblasti gde će Sjedinjenim Državama biti veoma teško da imaju sporazum sa bilo kojom zemljom koja je autoritarna u kontekstu načina na koji se može odgovorno koristiti, primeniti i upravljati ovim moćnim sistemima AI u budućnosti“, kazao je dr Senter.
Podsetimo, administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena je u maju ove godine primila izvršne direktore vodećih tehnoloških kompanija u Beloj kući i objavila akcioni plan za „promovisanje odgovornih AI inovacija“. Potom je u pododboru Senata za pravosuđe održano saslušanje na temu potencijalnog nadzora AI tehnologije.
Američki državni sekretar Entoni Blinken i američka ministarka trgovine Đina Rejmondo su se 24. jula obratili javnosti autorskim tekstom u kome su naveli da su SAD posvećene liderstvu u upravljanju tehnologijom, ali „da bismo oblikovali budućnost veštačke inteligencije, moramo brzo delovati“. Oni su važnost veštačke inteligencije uporedili sa onom pisane reči ili štamparije.
