„Mi ćemo u narednom periodu imati bliskiju saradnju, redovnije sastanke kako bi se zajednički angažovali u zastupanju kod relevantnih insitucija i kako bi se određeni broj kriterijuma i indiktora uključio u procenu rada lokalnih i centralnih institucija“, rekao je poverenik za jezik Slaviša Mladenović i najavio osnivanje Radne grupe ove dve institucije.
Poverenik za jezike kazao je da su jezička prava neodvojivi deo identiteta, te da puno znače u sprovođenju ostalih prava zajednica kao i njihovo uključivanje u društvo ili komunikaciju sa institucijama.
„O tome koliko je jezičko pravo bitno za njih kao pojedince shvate tek kada u instituciji ne mogu da ostvare to svoje pravo i kada vide koliko je to uticalo na mogućnost da se zaposle, učestvuju u javnom životu, ostvare prava na neki dokument ili nadoknadu. Tek tada shvatimo koliko je jezičko pravo suštinski bitno za život“, naveo je on.
Još jedan razlog za produbljivanje saradnje između Institucije Ombudsmana i Kancelarije poverenika je, prema rečima Mladenovića, bio taj da povećaju odgovornost onih koji su zaduženi za sprovođenje ljudskih i jezičkih prava, a to su institucije na centralnom i lokalnom nivou, kao i nezavisne ali i javna preduzeća.
„Jedan od elemenata te saradnje je promocija zaštite jezičkih prava koja će se odvijati kroz zajedničke kampanje, saradnju sa insitucijama koje imaju sličan mandat, a to je Kancelarija za dobru vladaivnu u okviru Vlade Kosova, a onda to podrazumeva izradu posebnih pravilnika za sprovođenje zahteva za dvojezičnost osoblja u institucijama, izradu obaveznih formulara za dvojezično izveštavanje, poboljšanje prevoda zakona koji se predlažu skupštini za usvajanje“, kazao je Mladenović.
Druga oblast saradnje ove dve institucija podrazuma jačanje kapaciteta institucija za tretman žalbi na upotrebu jezika, a kao treća istaknuto je nadgledanje i indentifikacija problema, odnosno dostignuća u institucijama, dodao je poverenik.
Kosovski ombudsman Naim Ćeljaj podsetio je da Ustav kao službene jezike priznaje srpski i albanski, ali i da su jezici ostalih zajednica u upotrebi na loklanom nivou.
„Srpski jezik za građane srpske zajednice koji žive na lokalitetima gde su većina Albanci suočavaju se sa velikim problemima, a sa tim problemima se suočavaju i Albanci i druge zajednice koje žive u severnim opštinama gde većinski živi srpsko stanovništvo. Problem imaju sve zajednice, ne samo jedna, ali je naglašen kao problem kod manjinskih zajednica. Slab kvalitet prevoda pravnih akata na srpskom jeziku je takođe jedna od primedbi, potrebno je da vlada zbog pravne sigurnost građana prevede tekstove zakona“.
Ana Ristocka, šefica misije IOM-a na Kosovu, ukazala je da je ovaj projekat imao za cilj da unapredi jezička prava, poveća kapacitete i promoviše aktere u njihovoj zaštiti uz podršku administrativnih uputstava, a sve kako bi se olakšalo sprovođenje zakona o službenim jezicima.
„Na Kosovu su zakoni dobri ali se ne sprovode potpuno, zato je ovaj projekat težio da izgradi mostove da bi se ovaj zakon sproveo, olakšavajući na neki način ili jačajući kapacitete na lokalnom nivou za sprovođenje ovog zakona. Projekat je ciljao da poveća saradnju između dva vrlo važna aktera za zaštitu ljudskih i građanskih prava, s druge strane da zaštiti i promoviše jezička prava“, rekla je ona.
Ocenila je da saradnja između Ombudsmana i Kancelarije poverenika za jezike ima veoma važnu ulogu u promovisanju i zaštiti jezičkih prava.
Šef departmana za ljudska prava i predstavnik Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava Džerom Bižo rekao je da unapređenje jezičkih prava ostaje prioritet na Kosovu, te da bi u tom smeru trebalo raditi više.
„UNMIK je podržao osnivanje prve platofme sa otvorenim pristupom poznat kao Vocup, nastavljamo da radimo IOM-om na unapređenju jezičkih prava. Na kraju projekta više od 77 hiljada korisnika je registrovano i imali su koristi od učenja jednog ili drugog jezika. UNMIK i Kancelarija poverenika za jezike nastavljaju sa projektima pobošljanja jezičkih prava na Kosovu“.
Projekat „Unapređenje jezičkih prava na Kosovu“ finansiran je i podržan od strane UNMIK-a i IOM-a, a njegovom predstavljaju prisustvovali su predstavnici opština i civilnog društva.
