Prema podacima Evrostata objavljenim u petak, međugodišnja stopa inflacije je pala na 2,9 odsto, posle 4,3 odsto u septembru. Evropski zavod statistiku je time uz proveru potvrdio prethodni izveštaj.
Stopa poskupljenja je poslednji put ispod tri odsto bila u leto 2021.
U oktobru je popustila i bazna inflacija, na 4,2 odsto posle 4,5 odsto prethodnog meseca. Statističari iz te računice izbacuju drastičnim promenama podložne cene stavki poput energenata i hrane.
Ekonomisti često baznu inflaciju vide kao suštinsku meru trenda cena.
Hrana je nadalje znatno skuplja nego 12 meseci ranije, ali je tempo poskupljenja u oktobru pao sa 8,8 na 7,4 odsto, dok su usluge od septembra neznatno poskupele.
U isto vreme, energenti su pojeftinili za 11,2 odsto.
Stopa inflacije se nadalje veoma razlikuje po 20 zemalja evrozone – u Slovačkoj je u oktobru bila 7,8 odsto za 12 meseci, dok je u Belgiji i Holandiji bila negativna, sa minus 1,7 i minus jedan odsto.
Inflacija je u Nemačkoj u oktobru bila na ravno tri odsto, dakle nešto iznad proseka.
Uprkos hlađenju inflacije, ona se nadalje drži iznad dva odsto godišnje koju Evropska centralna banka (ECB) cilja na dugi rok. ECB cene hladi povećanjem kamatnih stopa, jer skuplje finansiranje obara tražnju i obeshrabruje ulaganja, odnosno guši privredni rast.
