Novinarka Anamari Repić analizira inicijatore ovog fenomena, ističući da političari, biznis-finansijski akteri, verski i nacionalni lideri, kao i različite interesne grupe, mogu biti pokretači lažnih vesti.
„Periodi konflikta i post-konflikta, kao i društvene podele, stvaraju plodno tlo za širenje dezinformacija. Identifikacija inicijatora zahteva pažnju prema kontekstu, bilo da se radi o političkim, etničkim ili verskim tenzijama“, napominje Repić.
Kako prepoznati lažne vesti postaje ključno pitanje. Novinarka Anamari Repić napominje da se samim čitanjem vesti trebamo zapitati da li je ta vest tačna.
„Prvi korak u borbi protiv lažnih vesti je postavljanje pitanja o verodostojnosti informacije. Ako nešto zvuči previše senzacionalno, građani treba da budu oprezni i proaktivni u potrazi za dodatnim informacijama“, savetuje ona.
Uz to, Repić naglašava potrebu za digitalnom pismenošću i edukacijom građana o prepoznavanju manipulacija.
„Svako od nas ima ulogu u zaustavljanju širenja lažnih vesti. Razvoj digitalne pismenosti treba da postane ključni deo obrazovanja, kako bismo se uspešno nosili s izazovima digitalnog sveta“, zaključuje novinarka Anamari Repić, ističući da je od suštinske važnosti da svi budemo odgovorni konzumenti informacija.
