Meru zabrane uvoza srpske robe Vlada Kosova donela je 14. juna ove godine.
Proizvode iz Srbije poput mlečnih artikala, slatkiša, suhomesnatog, lekova i drugih, na rafovima prodavnica u srpskim sredinama ubrzo su zamenili makedonski, hrvatski, grčki ili albanski. Kako su naveli trgovci sa centralnog Kosova sa kojima je ekipa Kim radija razgovarala, sa višim cenama nego što je to bilo ranije kada su imali konkurenciju iz Srbije.
„Mušterije se žale“
„Tri meseca je konstantno nestašica srpske robe. Mušterije se žale, nismo navikli da kupujemo ovu robu. Plazma keks, margarin, majonez, mleko i još dosta toga. Albanci, takođe, dolaze da traže naše proizvode. Prvenstveno je plazma neophodna bebama, tako da je baš taj proizvod dosta tražen. Suhomesnati proizvodi su iz Makedonije, ostali su uglavnom lokalni dostavljači Albanci“, navela je Olivera Maksimović radnica u „Jugo marketu“ u Gračanici.
Meštanin Gračanice Zoran Maksimović smatra da su zbog nepostignutih dogovora Srbije i Kosova samo građani oštećeni.
„Stvarno ne znam zašto nema srpske robe. To su Albanci stopirali, da li je to iz opravdanih razloga, ja ne znam. Da budem iskren, kvalitet dostupnih proizvoda je drugačiji, ali to ne menja stvar. Koja god roba da stigne, meštanin mora da kupi. Ne možemo za litar zejtina da idemo u centralnu Srbiju“, dodao je on.
„Najvažnije da robe ima“
Stojan Andrejević se slaže da nedostaje mnogo toga od robe iz Srbije, ali se ne žali na kvalitet dostupnih proizvoda.
„Nisam primetio ništa loše kod novih proizvoda“, kazao je on.
Meštani centralnog Kosova su navikli na srpske proizvode pa primećuju razliku kod trenuitno dostupnih. Međutim, pojedinima ona ne smeta, a najvažnije je, rekli su, da robe ima.
„Trgujem svakog dana i ima robe. Sad, kojim to kanalima stiže, ne bih znao da vam kažem. Svaki proizvođač ima svoje kvalitete“, rekao nam je Miodrag Sekulić.
Pojedini stanovnici centralnog Kosova su naglasili da im najviše nedostaju lekovi iz Srbije.
„Nema robe, ne puštaju granicu. Sve nam nedostaje, ali lekovi najviše. Drugačiji su proizvodi, ali šta da se radi“, kazao je Zoran Arsić.
Zabrana uvoza robe iz „bezbednosnih razloga“
Mera zabrane, koja je stupila na snagu sredinom juna ove godine se odnosila na kamione sa srpskom robom, a Vlada Kosova je tada naglasila da se zabrana uvodi iz „bezbednosnih razloga“ budući da su uhapšena trojica kosovskih policajaca. Tada je poručeno da će odluka biti na snazi do nove bezbednosne procene.
Uhapšeni kosovski policajci su iz pritvora u Srbiji pušteni već 26. juna, ali je mera i dalje na snazi.
„Vlada Kosova bi u narednom periodu trebala da ukinue odluku o zabrani uvoza robe iz Srbije, ali očekuje i da Evropska unija ukine kaznene mere prema Prištini“, rekao je za Radio Slobodna Evropa još sredinom avgusta ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić.
Međutim, doneta je odluka da se mere donekle ublaže, pa je ukinuta zabrana samo za sirovine i poluproizvode.
Kada je u pitanju šteta koju trpe firme iz Srbije usled nemogućnosti plasmana svojih proizvoda na Kosovu, ona se procenjuje na oko 100 miliona evra. Kosovo je na početku primene zabrane takođe gubilo milione evra upravo zbog nedostatka sirovina koje su uvožene iz Srbije.
Odluke i posledice
Jednostrana obustava plasmana srpske robe na tržište Kosova je u direktnoj suprotnosti sa svim proklamovanim težnjama u vezi sa jedinstvenim regionalnim tržištem, čije bi formiranje i uspešno funkcinisanje u perspektivi zemljama regiona moglo da dodese pristup tržištu zemalja članica Evropske unije.
Za mere Prištine o zabrani uvoza srpske robe i poštanskih paketa u ovgodišnjem izveštaju Evropske komisije o Kosovu se navodi da su protiv duha Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i da nisu u skladu sa obavezama prema CEFTA.
Nestabilna politička situacija i dalje izuzetno negativno utiče na ekonomiju, a međunarodna zajednica konstantno vrši pritisak na Prištinu i Beograd da normalizuju odnose i izbegavaju jednostrane akcije.
