Koliko je teško opstati u biznisu na Kosovu, najbolje pokazuje poslovanje srpskih privrednika. Politički narativ i odluke koje donose predstavnici vlasti na Kosovu negativno utiču na razvoj preduzetništva u srpskim sredinama.
Miloš Lazić, privrednik iz Babinog Mosta kaže da su na Kosovu nenormalne stvari postale normalne i da to mora da se menja, počevši od ekonomije.
„Naša je budućnost ovde, kakvi god odnosi da budu, mi moramo da budemo jedan drugome kao ovi prsti na ruci, da služimo jedni drugima, da budemo prijatelji a ne da nas narativi vode – sad je on ovakva, on onakav. Pogledajte, danas je utorak, pijačni je dan u Prištini. Evo da prođemo po pijaci, nema nikoga od Srba. Ja konkretno proizvodim brašno, radim na svojim njivama, verujte da sam preko dvadesetpet prodavnica obišao da im ponudim domaće brašno od celog zrna žita, najkvalitetnije, niko nije hteo da kupi. Zašto? Zato što se šalje poruka iz vlasti u Prištini da su „Srbi ovakvi, Srbi su onakvi“… Zbog čega? Kome mi plaćamo porez? Kome mi plaćamo struju? Mislim da nije srećno društvo koje tako živi“, kazao je Lazić.
Ekonomski stručnjak i bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Gržaliju smatra da dijalog jedino rešenje za razvoj biznisa na Kosovu, ali i opstanak mladih koji bi ovde privređivali.
„Što pre prihvatimo dijalog kao jedino sredstvo rešavanja problema sigurno da ćemo imati bolju budućnost. Uzaludno je misliti da će neka država imati političku stabilnost bez ekonomskog razvoja, uzaludno je misliti da će imati socijalni mir bez ekonomskog razvoja, uzaludno je misliti da će se ubrzati integracija bez ekonomskog razvoja is tabilnosti. U tom kontekstu, mislim da moramo to primiti ozbiljno, ali problem je u tome što mi pričamo, ali bilo bi bolje da sve ovo što smo danas rekli da čuje vlast, da vlast uči od nas.
„Ne samo Kosovo, već ceo zapadni Balkan upravo zbog te političke dominacije su postali „beži države“. I ako imamo bežanje mladih, a i ne samo mladih, sa ovih prostora onda se postavlja pitanje kakva će biti nama surova perspektiva“, dodaje Grdžaliju.
Ljinda Šalja, potpredsednica Privredne komore žena Kosova kaže da je društvo na Balkanu preoprerećeno politikom, a da zapravo prioritet treba da bude ekonomski razvoj.
„Politika je bila ta koja je uništila sve. Da smo bili jedno ekonomski razvijeno društvo iskoristili bi prostor od 25 godina bili bi, kako su govorili, druga Švajcarska. Mislim da bi Kosovo bilo atraktivno da se radi, da se živi ne samo za naše građane već bi došli u situaciju da bi dolazili i drugi građani koji bi videli neku mogućnost da dođu na Kosovo, da žive i rade, kao što vidimo da naši ljudi uveliko idu u države kao što su Nemačka, Švajcarska, Amerika i gde već, do Vijetnama jer su našli način za ekonomsko ojačanje“.
Za razliku od prethodnih godina danas je lako registrovati biznis na Kosovu, sve funkcioniše bez komplikovanih procedura, ali je veoma teško opstati, ističe Arta Krasnići iz Kancelarije Evropske unije na Kosovu.
„Izazovi i poteškoće na koje nailaze biznisi su razni. Pomenula sam pristup finansijama, to je jedna od prvih poteškoća koje imaju svakodnevno, pored toga je i neadekvatan nivo konkurerntnosti proizvoda na tržištu, tu je i politička nestabilnost koja negativno utiče uopšte na biznis“, kazala je Krasnići.
Nedostatak robe iz Srbije problem za proizvođače iz svih zajednica
Dodatni problem privrednicima na Kosovu, bilo da dolaze iz srpske, albanske zajendice ili neke druge zajednice, predstavlja zabrana uvoza robe iz Srbije koju je pre skoro šest meseci uvela vlada Kosova. Blokada uvoza sirovina negativno utiče na proizvodnju.
Zoran Đokić iz Parteša se bavi izradom drvenih ukrasa za flaše. Već šest meseci nije u mogućnosti da iz Srbije uveze osnovne sirovine neophodne za rad. Kaže da se suočava sa poteškoćama jer materijal ne može da kupi nigde na Kosovu.
„Mi mali proizvođači smo dosta vezani za proizvode iz Srbije i imamo poteškoće oko nabavljanja jedne vrste drveta i dolazimo do problema da ne možemo da isporučujemo naše proizvode na teritoriji Kosova“, kaže Đokić.
Oko 70% uvoza iz Srbije su sirovine i repromaterijali, kaže Safet Gržaliju i naglašava da barijere koje je uvela kosovska vlada ne idu u prilog nikome.
„Onda se postavlja pitanje ako mi između sebe ne poslujemo i ako mi gradimo sami sebi barijere, kako ćemo biti atraktivni za ostale? Da je tu politika umešana to svako zna, ali definitivno moramo da shvatimo jednu stvar, da je trgovina kao voda, sama mora da nalazi svoje puteve. Mi imamo rast uvoza ali imamo pad izvoza i onda se postavlja pitanje – kako neće pasti izvoz ako se zavisni od uvoza sirovina i repromaterijala“, istakao je Grdžaliju.
„Veći deo Kosova ima probleme sa uvozom te osnovne materije iz Srbije i za tri do pet meseci mnoge kompanije i firme će propasti“, kaže Afrim Tjeci, predsednik Udruženja rukotvorina iz Prizrena.
„Da budemo iskreni, prvo da se završe izbori u Srbiji, posle na Kosovu i onda će da ukinu barijere“, uverana je Ljinda Šalja, potpredsednica Privredne komore žena Kosova.
Vlada Kosova uvela je zabranu uvoza robe iz Srbije 14. juna ove godine a nakon krize u Zvečanu i hapšenja trojice kosovskih policajaca od strane MUP-a Srbije. Iako su nedugo policajci pušteni iz pritvora Vlada Kosova nije odustala od blokade srpskih proizvoda.
