Najveći broj ispitanika koji planira da ode je iz opštine Klokot, čak oko 75% anketiranih, zatim slede Gračanica, Parteš, Novo Brdo, najmanje njih je iz opštine Štrpce.
Ovo istraživanje pokazuje da su za iseljavanje najzainteresovaniji mlađi od 45 godina.
“Najveći broj ispitanika koji planira korišćenje vizne liberalizacije je starosti od 18 do 25 godina. A oni koji u najmanju ruku planiraju napuštanje Kosova su starosti iznad 46 godina. Najveći broj ispitanika koji planira napuštanje je iz kategorije nezaposlenih”, kazala je Smiljana Jovanović, viša istraživačica Instituta za javno istraživanje.
Nakon 1. januara i vizne liberalizacije 50% mladih srednjeg obrazovanja želi da napusti Kosovo u potrazi za poslom i boljim životom.
“Većina ispitanika ima negativnu percepciju ekonomske, bezbedonosne ili lične situacije na Kosovu i procenjuje da će život na Kosovu za tri godine biti gori. Nešto manji broj ispitanika smatra da će biti isti dok je znatno manji broj onih koji smatraju da će biti bolje”, dodala je Jovanovićeva.
“U manjim opštinama, Klokot, Ranilug, Parteš situacija sa zadovoljstvom mladih je veoma loša. Nemaju nikakvu zabavu i ništa da je konstatno organizovano, kao što to postoji u Gračanici. Navikli su jer su studirali u urbanim sredinama gde ima dešavanja i izlazaka i onda kada odu za vikend kući ili kada završe fakultete, to je nešto što ih gura ka odlasku”, rekao je Vladan Trifić, izvršni direktor Instituta za javna istraživanja.
“U Luksemburgu u školu ide više dece iz Parteša, nego u Partešu”
Dušan Borisavljević iz Omladinskog saveta Gračanica je kazao da je situacija na Kosovu pre 1. januara 2024. godine bila teška za srpski narod, ali da sada sve postaje alarmantno.
“Slušajući ovaj izveštaj gde se navodi da će najveći broj ljudi otići, pogotovo mladih koji nisu završili fakultete, to je samo iz jednog razloga, a to je da većina ljudi najškolovanija radna snaga koji su želeli da ‘jure’ svoju karijeru su već otišli sa Kosova. Veliki broj lekara je od 1. januara podneo zahtev za razrešenje svog posla ovde kako bi prešli da rade u drugim zemljama EU”, rekao je on.
Prema Borisavljevićevim rečima, nedostatak školovane snage nije nešto što ćemo osetiti u narednih godinu ili dve, ali za oko pet godina će se osetiti velika praznina u oblastima medicine, prava i kulture.
“Možda će se poboljšati ekonomska situacija na Kosovu, možda će biti posla, ali neće imati ko da ga radi. U Luksemburgu u školu ide više dece iz Parteša, nego u Partešu”, dodao je Trifić.
Preporuke Instituta za javna istraživanja su: Zaštita zajednica na Kosovu, održivi i ekonomski razvoj, obrazovanje, zdravstvena i socijalna zaštita, kao i bezbednost i politička stabilnost.
Istraživanje je rađeno sa mladima, mladima sa decom i starijima, a ispitano je 700 lica. Sprovedeno je korišćenjem tri metode: anketa, metodom fokus grupa i analizom sadržaja dobijenih kvantitativnih i kvalitativnih rezultata i podataka.
Analiza rezultata istraživanja predstavljena je u Medija centru u Čaglavici.
