Predavanja na ovu temu održao je moderator i glavni i odgovorni urednik Radio Kim, Goran Avramović.
Njegovi sagovornici – pripadnici mlađe populacije, kazali su na početku radionice da se prevashodno informišu putem društvenih mreža poput Fejsbuka, Instagrama, Tik Toka, ali i lokalnih medija kao što su Radio „Kim“, portal „KoSSev“, Kosovo online, RTV „Gračanica“, Tanjug.
Avramović je ukazao na razliku između medija i društvenih mreža.
„Društvene mreže su privatne firme koje zanima profit. One profit ostvaruju prodajući vaše podatke, naše podatke, provlačeći ih kroz razne algoritme i tu imate potpuni nonsens a Fejsbuk je to skoro menjao, bilo je besplatno i uvek će biti. Ništa nije bezbedno“, rekao je Avramović.
Konstatuje da se na društvenim mrežama forsira senzacionalizam i jednostranost.
„Provlači se tu i jezik mržnje. Njih zanima da imaju što više naloga (kompanije privatne), njih zanima da što više poruka bude podeljeno, njih zanima da što više postova bude objavljeno jer, na kontu toga, monetizuju svoj rad“, objašnjava Avramović.
Ritam i način današnjeg života, istakao je, neminovno uslovljava brz prenos informacija.
A brz prenos informacija vidljiv je i u informativnim TV prilozima.
„Svašta se dešava u tom nekom kadru. Ti kadrovi od kojih je prilog sastavljen, najčešće traju 3-4, vrlo retko 5 sekundi, jer novinar dobije od urednika vest da u 120 sekundi ispriča čitavu priču i onda on tu promeni niz slika“, objasnio je.
„Da bi pažljivo ispratili svaki od tih priloga, prosečan čovek bi morao da ga pogleda više od nekoliko puta da bi mu bilo jasno u svakom kadru, u svakoj sekundi, deliću sekunde, šta se nalazi i kakva mu se sve informacije šalju“, kazao je Avramović u svom izlaganju.
Smatra da su posedice takvog informisanja, primarno preko slika – „fragmentizovanje, trijalizovanje, obesmišljavanje javnosti i diskursa“.
Promena logike medija, tekst-slika
Govoreći o formama izveštavanja Avramović je kazao da čitanje vesti znači slediti tok misli, ali i da to ne važi za video materijal.
„Zaista kad čitate, vi sledite tok sopstvenih misli. Kad gledate videomaterijal, vi sledite tuđe misli. Nije krivica u bilo kome od vas ili nas, tako radi ljudski mozak. Samo to imajte u vidu – kada gledate videoklip, sledite tok nečijih tuđih misli, kada čitate, sledite tok svojih misli. Dakle, to je vrlo važno kada je u pitanju percepcija informacija za prosuđivanje o kvalitetu informacija“, pojasnio je Avramović.
Kaže i da, nažalost, danas osnovni model ispravnog poimanja sveta predstavlja način na koji ga mediji isceniraju.
„Imamo sve ove rijalitije, šou programe, koji se nameću kao nekakvi modeli vrednosti“, ukazao je.
Sa druge strane, naglašava da je slična situacija na društvenim mrežama.
„Imamo i izazove na društvenim mrežama, koji takođe na svoj način pokazuju šta je i kakav je svet u kome živimo“, poručio je Avramović.
Kada stanovište postane rastreseno trivijalnostima
Citirajući Postmana iz 1985, Avramović je ukazao na to koliko današnja komunikacija ima veze sa klikbejt naslovima.
„Neki teoretičari dele mišljenje da je nasilje koje postoji, između ostalog, i u javnom govoru, namerno popularizovano – da su to namerno uradile političke strukture ili politička struktura, da nasilje učine privlačnim, da deca imaju kriminalce kao uzore, jer je onda u takvoj atmosferi građanima prosto lako manipulisati. Za takvo društvo nema mnogo šansi za napredak“, kazao je Avramović.
Tvrdi da je neophodno o tome razgovarati, „zato što kao posledica toga dolazi neometan gubitak poverenja u društvo, sistem, institucije i medije“.
„I to je politički osmišnjeno da se ljudi ne bi borili, da se građani ne bi borili protiv vladajućih garnitura, da bi rekli ‘zašto da idem da glasam kada su svi isti’ ili ‘šta je mogu da uradim’, ‘mene to ne zanima’“, dodaje.
Avramović, međutim, kaže da i on sam neretko čuje od mladih – „mene politika ne interesuje“.
Stari Grci su imali jedan ozbiljan termin za te koje ‘politka ne interesuje’, a zvali su ih ‘idiot’.
Primarni izvor dezinformacija – tabloidi
Nakon manipulacija, Avramović se osvrnuo na dezinformacije.
Iznosi podatke istraživanja od pre nekoliko godina koji ukazuju na to da su tabloidi primarni izvor dezinformacija kada su u pitanju Srbi u centralnoj Srbiji, na Kosovu, u BiH i Crnoj Gori.
Naglašava da je „u pitanju definitivno mreža kojom se upravlja iz jednog centra dezinformacija“.
„Ako pažljivo pratite naslove koji se pojavljuju u čitavom nizu tabloida, vi ćete uočiti da je čitav niz naslova gotovo identičan i da su tekstovi gotovo identični. Ovi malo ozbiljniji mediji koji nisu tradicionalni tabloidi, oni objave isti tekst, ali malo umire naslov. U Večernjim Novostima baš nećete naići na jeziv naslov sa ‘šiptari’, na kakav ćete naići kod nekih najgorih tabloida“, kazao je Avramović.
Pobijanje dezinformacija – Sizifov posao
Konstatuje i da iza dezinformacija, odnosno lažnih vesti mogu stajati politička, ekonomska, korporativna moć i organizovani kriminal.
„Ono što je interesantno je da se dezinformacije uvek šire brže od informacija. Uglavnom neko pusti laž, još ako je laž senzacionalna, ona ima neverovatan doseg i jako se teško takva vrsta dezinformacija pobija. To je Sizifov posao sa vrlo nejasnim šansama da će ishod biti pozitivan, jer istina je, često, mnogo dosadnija no što bi mi nekada voleli da bude“, kazao je Avramović.
Dezinformacije postoje, ističe, otkad postoje informacije i neće nestati, „jer iz našeg života neće nestati ni informacije“.
Odgovornost društvenih mreža za širenje lažnih vesti ogromna
Avramović se osvrnuo na širenja dezinformacija na društvenim mrežama.
„I društvene mreže su shvatile da ponekad i vrag nosi šalu pa sada angažuju ozbiljne timove ljudi koji se bore protiv lažnih naloga, koji se bore, pre svega, protiv naloga koji šire jezik mržnje“, poručuje.
Podsetio je i na kovid krizu, ukazujući da je sa manje od deset naloga na Tviteru, plasirano gotovo sve što se odnosilo na lažne vesti i dezinformacije koje su kružile o virusu.
Konstatuje da je to urađeno iz čisto komercijalnog razloga.
Pomenuvši veštačku inteliganciju, kazao je da ono što je posebno opasno – „deepfake“.
„U sekundi može da vas slaže i tu morate jako dobro oči da otvorite“, naveo je.
Osnovna brana od lažnih vesti
Avramović poručuje učesnicima radionice – „osnovna brana od lažnih vesti je kvalitetno novinarstvo, sa jedne strane, a sa druge strane, to ste vi“.
Ono što je posebno ukazao prisutnima je da se kvalitetno novinarstvo ogleda kroz postavljanje pitanja.
„Jedino postavljanje pitanja odgovornima, bilo da su u pitanju političari, lekari, advokati i ko god da je sagovornik novinara, jedino postavljanje pitanja, znači da se građani koji konzumiraju te vesti brane od „prodavanja magle“.
Ukazao je i na (ne)saradnju medija i institucija.
„Nažalost, čitav niz institucija sa novinarima u poslednje vreme komunicira putem saopštenja za javnost, ali, neće da se jave novinarima na telefon kad novinari pokušaju da potvrde to njihovo pisanje, eventualno da ga negiraju. Mali broj hrabrih, nažalost neodrživih medija se smanjuje i treba ih podržati jer mogu potpuno da nestanu“, kazao je on.
Osvrnuo se i na medije na Kosovu koji izveštavaju na srpskom jeziku.
„Mi smo osuđeni ili na projektno finasiranje, zavisimo od donatora, ili je jedan deo medija budžetska kategorija, bilo da je u pitanju budžet Kosova, bilo da je u pitanju budžet Srbije. Naravno kad ste budžetska kategorija, to je za medije opasno u zavisnosti od toga ko vam obezbeđuje budžet. Vrlo često vam taj isti bude i kontrolor“, pojasnio je.
Ukazuje i na borbu pojedinih medija koji izveštavaju na srpskom, među kojima je i KoSSev, protiv dezinformacija, pomenuvši projekat koj realizuju s ciljem otkrivanja lažnih vesti.
„Spin diktature“
Sa druge strane, govoreći o medijskoj situaciji u Srbiji, Avramović poručuje da aktuelni režim vrlo dobro razume potencijal medija i da te „mehanizme ljubomorno čuva i kontroliše“ – a to je ono što se zove „spin diktatura“.
On konstatuje da se pojedini mediji neretko koriste za širenje mržnje.
„Nacionalne frekvenkcije koje su javni resursi trebalo bi da služe tome da građani dobijaju važne i kvalitetne informacije koje su često za život značajne, ali umesto toga, vrlo često pomoću tih frekvencija se širi mržnja“, poručio je.
Podsetio je i na 17. mart, 2004. godine i izveštavanje medija u Prištini.
„Tada je prethodila jeziva kampanja na programu RTV Kosova da su Srbi sa psima naterali neku decu u reku Ibar u selu Čabra i to se kasnije ispostavilo kao laž“, kazao je.
Konstatuje da ovakvo izveštavanje može da se posmatra kao jedan od okidača koji je doveo do pogroma.
„Još jedna tragična medijska situacija je snašla pokojnog Oliver Ivanovića koji je proveo neko vreme u zatvoru i bio je izveden na suđenje i osuđen na osnovu nekakvih navoda istog čoveka koji je plasirao vest za 17. mart, da bi se mnogo godina kasnije ogradio i rekao da su to bile njegove pretpostavke i nedokazane činjenice“, podsetio je Avramović.
Na kraju radionice Avramović je poručio sagovornicima da se nada da će nove generacije biti sposobnije, pametnije i imati više snage da se bore protiv lažnih vesti i širenja dezinfromacija.
