Sentić je naveo da su institucije dužne da deluju kada se od njih traži da obezbede, između ostalog, i pravo na život, slobodu i stvore sve preduslove za dostojan život čoveka i ostvarivanje njegovih prava na minimum materijalne egzistencije, i jednake uslove za sticanje sredstava za život.
“S tim u vezi, Institucije su obavezne da se ne samo uzdržavaju od aktivnosti koje su u potpunoj suprotnosti sa ovim načelima već moraju biti aktivne kako bi obezbedile, pored ostalog, ekonomska i socijalna prava svojim građanima. Međutim, sva ova dešavanja koja se ne mogu doživeti kao inkluzivna i prijateljska, a kojima trenutno svedočimo, nesumnjivo dovode u pitanje ljudsko dostojanstvo (koje je izvor svih ljudskih prava) i egzistenciju, u najvećoj meri jednoj etničkoj zajednici kojoj se ne nudi ni jedna druga alternativa u ostvarivanju svojih prava na materijalnu egzistenciju”, napomenuo je on i dodao:
“Umesto konstantnih raspirivanja animoziteta, govora mržnje, stigmatizacije i očigledne diskriminacije i kršenja ljudskih prava po više osnova, neophodno je okrenuti se suštinskoj integraciji, dijalogu i otvaranju prostora ka harmonizaciji odnosa, odgovornom pristupu i odgovornoj retorici, poštovanju Ustava, zakona i iznad svega međunarodnih konvencija o ljudskim pravima koje su vodeća načela zapadnih demokratija i evropskih vrednosti”.
Sentić je istakao da je potrebno podstaći afirmativne mere koje će približavati zajednicu institucijama, a koje im sada svojim postupanjem ugrožavaju ljudska prava.
„Ne ostavljaju nikakav prostor za izgradnju poverenja u same institucije, koje, napominjem, snose svu odgovornost za činjenje ili nečinjenje kada su u pitanju ljudska prava i fundamentalne slobode. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo koje u članu 2. proklamuje i štiti Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda“, zaključio je zamenik Ombudsmana u Prištini Srđan Sentić.
