Pored NVO CASA u koaliciji su i Hendikos Ranilug, Savez slepih i slabovidih u Gračanici, Primo la toleranca iz Štrpca i NVO Faktor iz Mitrovice.
“Gradimo koaliciju koja direktno radi na podršci licima sa ograničenjim sposobnostima u srpskim sredinama. Institucije, vlada, država, dužni su da obezbede podršku licima sa ograničenim sposobnostima. Zakon to treba da reguliše. Saradnja i partnerstva treba da postoje kako bi se razvila podrška licima sa ograničenim sposobnostima. Naš cilj je da podignemo te sposobnosti, da srpsko civilno društvo predstavlja prava lica sa ograničenim sposobnostima”, kazao je izvršni direktor CASA Miodrag Marinković, napominjući da ovaj projekat podržava Kanadska ambasada na Kosovu.
Mikica Đurić, zemenica direktora u Hendikosu u Raniligu napominje da su problemi osoba sa invaliditetom ogromni. “Za manjinsku zajednicu su neadekvatno učešće, nepoštovanje zakona o upotrebi jezika u celosti, nijedna žalba nije usvojena. To je gorući problem svima, ne samo manjinskim zajendicama.
Mikica napominje da je udruživanje neophodno kako bi se ovim osobama pružila zaštita kroz institucije, a sve u cilju poboljšanja životnog standardna ove grupe građana Kosova.
Snežana Savić, zamenica direktora organizacije Primo la toleranca u Štrpcu kaže da nema inicijative, niti želje od strane donatora iz različitih organizacija da se pomogne osobama sa ograničenim sposobnostima. “Nemamo nijednu nevladinu organizaciju koja je licencirana, to je problem koji imamo par godina, problem verifikovanih diploma. To je samo jedan od problema, nemamo prostor za Centar za socijalni rad. Čitava ideja oko koalicije da pomognemo ljudima kojima je to najpotrebnije. Nema usluga personalnog asistenta, nemamo inkluziju, sve to dovodi do kršenja ljudskih prava”, kaže Savićeva.
I Afrim Malići, direktor organizacije Hendikos Kosova kaže da postoje veoma teško za ovu zajednicu. “Danas u našoj državi nemamo statistiku koliko imamo lica sa ograničenim sposobnostima. Popis nije počeo a trebao bi da proceni koliko je takvih lica. Mi kao organizacija, kao Hendikos, kao organizacija parplegičara funkcionišemo… Uvek se trudimo da se proširimo, da imamo pristup u svakom prostoru. Međutim, izazovi ostaju i dalje u oblasti obrazovanja, a jedno mesto se ceni i meri na osnovu obrazovanja. Samo 12 posto dece je uključeno, to pokazuje koliko je situacija teška, 80 posto dece su zaključeni i nemaju pristup obrazovanju, to znači da ne dobijaju zdravstvenu uslugu, socijalne usluge i opremu koja je potrebna. Pristup školama i transport nije obezbeđen, to je lanac problema i briga za porodice da uključe decu u školu”, kaže Malići.
On ističe da ljudska prava ne znaju za granice, religije, etnički aspekt, s toga ovu koaliciju smatra važnom. “Važnost umrežavanja i stvaranja koalicije pojačava glas lica sa ograničenim sposobnostima jer će oni sarađivati bolje, adresirati probleme u pravcu institucija.
Kaže i da je Kosovo daleko po pitanju ispunjavanja standarda po pitanju osoba sa ograničenim sposobnostima. “Uključivanje konvencije u ustav države će otovriti put ka ostvarivanju prava. Danas lica sa ograničenim psosobnosima dobijaju podršku kroz individualne penzije koja nije dovoljna za mesečne potrebe”.
Teško do posla
Na pitanje koliko se na Kosovu poštuje Zakon o zapošljavanju lica sa ograničenim sposobnostima, Malići kaže se ne poštuje ali da ipak postoje pomaci.
“Imamo zakon na snazi ali ne sprovodi se onako kako traži zakon, svaka kompanija je u obavezi da svaki 50 bude zaposlen. Zapošljavanje lica nije lako, kompleksno je. Te osobe nisu prilagodljive, imajući u vidu infrastrukturu, stručna spremnost i priprema lica, ne može se na brzinu. Krenuli smo u dobrom pravcu, instituicje i kompanije koje ne zapošljavaju lica kažnavaju se minimalno. Ne znam gde će taj fond od kazni. Tražili smo da taj fond bude namenjen organizacijama osoba sa ograničenim sposobnostima”.
Mikica Đurić kaže da u ovoj opštini lica sa ograničenim sposobnostima nisu zaposlena. “U našoj lokalnoj samoupravi nijedna osoba sa invaliditetom nije zaposlena, niti u jednoj kompaniji u našoj opštini”.
Međutim, situacija je bolja u opštini Štrpce, dodaje Snežana Savić. “Što se tiče opštine Štrpce, u insittuicjama rade osobe sa invaliditetom, da li je po zakonu ne mogu da kažem, ne zna se broj. Sigurna sam da nije u redu. Veći je problem privatni sektor, potrebno je njih stimulisati da zaposle ljude”.
Predstavnici kolacije smatraju da je neophodno razviti privatni sektor gde bi ova lica mogla da pronađu posao, međutim, naglašavaju da je za to neophodna finansijska podrška osobama sa invaliditetom.
