Prema izveštaju novog izdanja stručnog časopisa Psihologija i starenje (Psychology and Aging), „žene u proseku ulazak u starost osećaju oko dve i po godine posle muškaraca“.
To može biti jer žene u proseku duže žive, ocenio je za DPA jedan od autora studije, Markus Vetštajn (Wettstein) sa berlinskog univerziteta Humbolt (Humboldt). Faktor može biti i to što su starije žene češće stigmatizovane nego muškarci, dodao je.
Istraživanje su izveli naučnici Humbolta, Univerziteta Stenford (Stanford), Univerzitet Luksemburg i Univerziteta Grajfsvald. Analizirali su redovnu reprezentativnu anketu „Nemačka i starenje“.
Oko 14.000 anketiranih rođenih između 1911. i 1977. su, između ostalog, odgovorali na pitanje: Sa koliko godina neko postaje star?
Studija ukazuje da ljudi pomeraju tu granicu. Naime, 65-godišnjaci danas smatraju da starost u proseku počinje sa 75 godina, dok su četiri decenije ranije smatrali da starost počinje sa 71.
„Jedan razlog pomeranja je svakako duži očekivani životni vek“, rekao je Vetštajn.
Kada su muškarci rođeni 1901-10. punili 65 godina, pred sobom su u proseku imali još 10,4 godina života. Žene su mogle da računaju na pola godine više.
Generacija muškaraca rođenih 1960-62. je na preseku 65. rođendana imala očekivani životni vek od 72,4 godina, a žene 79,6. Životni vek u Nemačkoj se 2019-21. produžio na 82,8 među muškarcima i oko 86 među ženama.
Još jedan faktor pomeranja percipirane granice starosti Vetštajn pripisuje tome da se prelazak u starost često povezuje sa odlaskom u penziju. To se isto pomera.
Konačno, danas stariji duže zadržavaju zdravlje i agilnost, pa izgledaju mlađe od svojih vršnjaka iz prethodnih generacija.
Ponavljanje istraživanja kroz decenije ukazuje na još jedan faktor, rekao je Vetštajn, inače psiholog.
„Kako neko stari, tako pomera sopstveni prelazak u starost“, naveo je on.
Tako, na primer, žena koja je sa 60 godina prag starosti postavila na 74 godine, pet godina kasnije granicu pomera na 75.
