Reporteri bez granica u izveštaju objavljenom na Svetski dan slobode medija, navode da, iako je na Kosovu medijsko tržište raznoliko, njegov razvoj je ograničen njegovom malom veličinom i etničkim podelama.
„Sloboda medija je ugrožena ispolitizovanom regulativnom, nedovoljnim pristupnom informacija i porastom fizičkih napada“.
Uprkos maloj veličini i podeljenosti po etničkim linijama, Kosovo dodaju, ima pluralističko i dinamično medijsko tržište.
„Visoko koncentrisanim TV sektorom dominiraju privatni prištinski kanali, iako javni emiter RTK igra važnu ulogu. Novi portali za vesti na mreži uključuju jake brendove kao što su BIRN ili Kosovo 2.0, pri čemu je ovaj drugi jedan od retkih medija koji objavljuje vesti i na albanskom i srpskom jeziku“, stoji u izveštaju.
Čak i ako mediji uspeju da političare pozovu na odgovornost, novinari su i dalje meta političkih napada.
„Neefikasni medijski regulator, IMC, pokušava da se reformiše. Najveći TV kanal, Klan Kosova, bio je podvrgnut administrativnom maltretiranju od strane vlasti, koja je takođe ugrozila nezavisnost javnog emitera RTK izborom bliskog saveznika valdajuće partije za njegovog direktora“, dodaju.
„Mediji na srpskom jeziku, koji su pod pritiskom srpskih političkih snaga, žalili su se na diskriminaciju u pristupu javnim informacijama, posebno na njihovom jeziku, a to je jezik ustavne manjine“, napominje se.
Sloboda izražavanja, zaštita izvora i pravo na informisanje su zakonski zagarantovani.
„Ali sve više i više novinara je podvrgnuto SLAPP-ovima koje su pokrenule poslovne grupe i političari. U praksi, zakon o autorskim pravima se ne poštuje, a pristup informacijama je ugrožen drakonskim nacrtom zakona o medijskoj regulativi i postupcima pokrenutim protiv telekom operatera“, ističe se u izveštaju.
„Sve u svemu, mediji zavise od oglašavanja bilo vlade ili političkih partija, a oba se distribuiraju na netransparentan i pristrasan način. Pored toga, preko svojih vlasnika, privatne medijske redakcije su izložene mešanju moćnih političkih ili poslovnih grupa“.
„Mediji na srpskom jeziku suočavaju se sa dodatnim izazovom malog tržišta na kome neki mediji zavise od finansiranja iz susedne Srbije, dok nezavisni mediji ne bi opstali bez međunarodnog finansiranja“, napominju.
Iako društvo veruje novinarima, nezavisni mediji i istraživački novinari često su na meti uvreda i lažnih vesti na društvenim mrežama. Oni su nepravedno optuženi za „saradnju sa neprijateljem“, retoriku koju koriste političke i verske grupe.
Nijedan novinar nije ubijen od 2005. godine.
„Ubistva i nestanci koji su se desili pre i tokom rata na Kosovu (1998-2005) prošla su nekažnjena. Novinari koji istražuju trgovinu drogom ili zagađenje životne sredine bili su izloženi fizičkim napadima, a kriminalne mreže su ometale njihovo izveštavanje. Iako napade istražuju policija i tužilaštvo, oni su retko doveli do krivičnog gonjenja. Napadi na novinare pojačani su u vremenima političkih tenzija između Prištine i Beograda“, zaključuje se u ovogdišnjem izveštaju Reportera bez granica.
Srbija na 91. mestu
Srbija je nastavila sa padom, jer je prošle godine, na ovoj listi, zauzimala 91. mesto, a u izveštaju za 2022. godinu bila je na 79.
U ovogodišnjem izveštaju se navodi da je Srbija ispala iz treće kategorije (od pet), koja označava „problematičnu zonu“, i ušla je u zonu teškog stanja (četvrtu).
Rastući nacionalizam u regionu imao je negativan uticaj na slobodu medija u celom regionu. U Srbiji su vladajuća stranka i prorežimski mediji pojačali napade na nezavisno novinarstvo, navodi se u izveštaju. Ističe se i ruski uticaj. „Uticaj Kremlja se proširio čak do Srbije (koja je pala za sedam mesta na 98. poziciju), gde prorežimski mediji prenose rusku propagandu, a vlasti prete ruskim novinarima u egzilu“, stoji u izveštaju.
Prvo mesto u ovogodišnjem izveštaju Reportera bez granica o slobodi medija zauzela je Norveška, na drugom mestu je Irska, a na trećem Danska.
