Ekspertkinja za životnu sredinu Jelena Đokić je istakla da je na Kosovu neophodno korišćenje obnovljivih izvora energije.
„To vidimo kao mogućnost da smanjimo zdravstvene troškove, potencijalne gubitke u ljudima. Takođe, vidimo obnovljive izvore kao priliku za održivi razvoj“, kazala je.
Građani ne shvataju opasnost od zagađenja
Đokićeva je navela da društvo ne poznaje mogućnosti koje pruža korišćenje obnovljivih izvora.
„Postoji nekoliko načina kako možemo da osvestimo ljude i da dotaknemo njihova osećanja. Trebamo da ih uplašimo, jer ne mislim da će ljudi shvatiti koja je potencionalna opasnost od zagađenja i koji su benefiti korišćenja obnovljivih izvora“, rekla je ona.
Prema njenim rečima, od dva do šest odsto ljudi koji su na bolovanju ili su astmatičari zapravo se leče od zagađenja vazduha.
„Priština nije najzagađeniji grad na Balkanu, ali što se tiče periferije kao što je Obilić, u zavisnosti od smera vetra koji napada prašinu u vazduhu i druge zagađivače, energetski sektor će svakako biti na vrhu liste zagađivača“, pojasnila je Đokićeva.
Hidrocentrale zločin za životnu sredinu
U pojedinim mestima na Kosovu grade se mini hidrocentrale. Međutim, prema rečima Egzone Šalje Kadiju, ne postoji dovoljna količina vode za tu vrstu energije.
„To je zločin za životnu sredinu. Hidrocentrala je protiv bilo kog zakona i strategijom se mnogo zagovaralo da se zaštite ti izvori od hidrocentrala. Kosovo ima jednu geografsku zonu gde voda stoji 24 sata i onda otiče. Mi nemamo toliko podzemnih voda i bunara. Hidrocentrale su najveća greška sa kojima se Kosovo suočilo“, rekla je ona.
Jelena Đokić se slaže da na Kosovu nema dovoljno vode.
Ibar u opadanju
„Sva voda na vrhu Šar planine dolazi nam iz atmosferskih padavina, nema podzemnih voda. Kada ima snega, on se istopi. Ima i kiša, ali se one ne dešavaju često. Zbog klimatskih promena postoji jedan jedini izvor koji se smanjuje“, kazala je.
Što se tiče upravljanja rekom Ibar, kako je Đokićeva pojasnila, uz pomoć IT tehnilogije izračunat je minimalni protok količine vode.
„Do 2040. godine imaćemo minimalnu količinu vode u reci oko 3.7 kubnih metara u sekundi, dok sada imamo 27“, zaključila je ona.
Dva solarna projekta
Evopska unija podržava dva solarna projekta za Kosovsku energetsku korporaciju (KEK), saopštila je programska menadžerka za energetiku u Kancelariji Evropske unije na Kosovu Ljendita Gaši.
„Cilj KEK-a je da diversifikuje proizvodnju struje. Prvi projekat će biti 100 MGB solarnog parka koji finansira Evropska unija sa 33 miliona evra, dok Nemačka vlada i Investiciona banka investira u preostali deo projekta. U ovom trenutku, on je u fazi dizajniranja i nadamo se de će sledeće godine početi sa radom“, kazala je ona.
Drugi projekat se odnosi na centralno grejanje.
„Od 2014. godine centralno grejanje je povezano sa termo centralom ’Kosovo B’, i energija koja se uzima iz ’Kosova B’ se koristi za centralno grejanje. Termokos treba da diversifikuje svoje grejanje“, objansila je Gašijeva.
Egzona Šalja Kadiju iz Nevladine organizacije „EcoZ“ (Ekos) istakla je da je Kosovo fokusirano na korišćenje obnovljivih izvora energije kada je u pitanju električna energija, ali da nema planove za radnike KEK-a.
„Šta će se sa njima desiti? Ne spominju se ni podaci, ni strateški planovi unutar i van KEK-a. Šta će biti ako Kosovo nastavi dalje sa obnovljivim izvorima na osnovu strategije?“, upitala je Kadiju.
Debatu „Primena obnovljivih izvora energije na Kosovu – izazovi i mogućnosti“ organizovao je Medija centar Čaglavica u saradnji sa Novom društvenom inicijativom (NSI) uz podršku UNMIK-a.
