Izveštaj civilnog društva o ljudskim pravima daje pregled stanja ljudskih prava na Kosovu za 2023. godinu uključujući glavna pitanja, kršenja ljudskih prava i izazove za njihovo ostvarivanje.
Ovo je peti izveštaj civilnog društva koji je obrađivan sedam meseci, a ima za cilj da posluži kao nezavisno sredstvo za procenu ukupne situacije oko ljudskih prava na Kosovu.
Jovana Radosavljević, direktorica NVO „Nova društvena inicijativa“ je naglasila da je 2023. godina bila vrlo teška za srpsku zajednicu na Kosovu ali je i uputila prisutne sa kakvim se problemima se zajednica suočava.
„Pre svega, kontinuirana zabrana uvoza robe iz Srbije, koja je stupila na snagu 14. juna prošle godine. Ova mera se takođe odnosi i na štampane medije iz Srbije. Takođe, 2023. godine u oktobru videli smo i kritičnu eskalaciju zbog uvoza lekova iz Srbije. Jedna od ključnih stvari koja je obeležila 2023. godinu jeste prisustvo specijalnih jedinica na severu Kosova. Jedan od problema je i odluka Vlade Kosova koja se odnosi na eksproprijaciju zemlje na severu Kosova, konkretno u opštinama Leposavić i Zubin Potok. Zemlja se prostire na 138 hektara bila je predviđena za svrhu izgradnje ovih baza Kosovske policije“, istakla je ona.
Takođe kao problem je navela hapšenja Srba, ali je i podsetila na ranjavanje dvojice dečaka na Badnji dan u Gotovuši 2022. godine.
Izveštaj je sačinjen od 24 specifična prava, navedeno je puno kršenja istih kao i preporuke za njihovo rešavanje, saopštila je direktorka inicijative mladih za ljudska prava Marigona Šabiu. Takođe, kazala je da je velika nesaradnja između civilnog društva i institucija.
„Kršenje ljudskih prava jeste femicid, koji ostaje vrlo veliki problem, a u toku 2023. godine nije prepoznat kao zločin i nije regulisano u krivičnom zakonu. Imali smo četiri slučaja femicida u 2023. godini. Od 2010. do 2023. godine imamo 55 ubijenih žena od strane supruga, očeva ili sinova“, naglasila je ona.
Velika stopa nezaposlenosti žena takođe predstavlja kršenje prava i diskriminaciju. Tokom 2023. godine zabeleženo je 2063 slučaja porodičnog nasilja, a počinioci su uglavnom muškarci.
„Takođe, događaji na severu Kosova su navodili na nesigurnost građane kao i novinare koji su izveštavali tada i stvorili su tenzije između Albanaca i Srba“, dodala je Šabiu.
Isak Skenderi direktor NVO „Glas Roma, Egipćana i Aškalija“ je istakao da je stopa siromaštva i diskriminacije ovih manjenskih zajednica mnogo veća u odnosu na druge zajednice na Kosovu.
„Mi kao društvo imamo velike probleme što se tiče zaštite i pristupa ljudskih prava. Sve zakonske promene i političke inicijative treba da utiču na poboljšanje jezika građana i ovih zajednica. Mi podržavamo sve ove inicijative jer to utiče na život zajednica i problematike sa kojima se suočavaju zajednice. Mi vidimo napredak u procesu uključivanja zajednica ali je taj napredak vrlo spor“, dodao je Skenderi.
Konferencija o pokretanju Izveštaja civilnog društva o ljudskim pravima za 2023. godinu održana je u hotelu Sirijus u Prištini.
