Ilda Krama i Suzana Marić Sejdiju su takođe diskutovale o predrasudama i diskriminaciji s kojima se suočavaju deca iz mešovitih brakova i oni koji su u takvim brakovima. Naglašavaju da se ove osobe često susreću s osudama društva i porodice, što često dovodi do osećaja neprihvaćenosti i
izolacije. Ilda Krama, koja je i sama dete iz mešovitog braka, istakla je važnost medija u borbi protiv ovih predrasuda.
„Civilno društvo ima jako veliku ulogu, ali po meni mediji imaju vodeću ulogu u tome zato što se prikazuje mnogo negativnih vesti. U moru tih negativnih vesti mi ne možemo videti ništa pozitivno, a postoji toliko pozitivnih primera. Volela bih da mediji prikazuju više takvog sadržaja. Generalno mora da se radi na edukaciji“, izjavila je Ilda Krama.
Suzana Marić Sejdiju, Srpkinja iz Novog Sada udata za Albanca iz Prištine, smatra da prepreke i diskriminacija prema ljudima koji su u mešovitim brakovima ili deci iz takvih brakova ne mogu biti u potpunosti prevaziđene, ali da se može raditi na njihovom smanjenju.
„Jako bitan faktor je sistem. Ako se kroz politički, medijski ili školski sistem konstantno nameću stereotipi i predrasude, logično je da će to, čak i ako porodica radi sa decom kod kuće, imati neki uticaj. Ako imamo političare koji iskazuju mržnju jedni prema drugima i nazivaju cele narode pogrdnim imenima, to će ostaviti posledice“, rekla je Suzana Marić Sejdiju.
Obe aktivistkinje su istakle da, iako geografski bliski, društveno mladi Srbi i Albanci nisu bliski jedni drugima. To ukazuje na duboke podele i nedostatak direktnih međuetničkih interakcija među mladima na Kosovu. Prema njihovom mišljenju, aktivnosti koje sprovode nevladine organizacije i međunarodne organizacije pružaju prilike za susrete i saradnju između
pripadnika različitih etničkih grupa, što može doprineti izgradnji međusobnog poverenja i razumevanja.
„Ima tu mnogo pozitivnih stvari, ali je to dug proces. Teško je razbiti predrasude i barijere. Primetila sam na seminarima da mladi pokazuju pozitivniji stav kada su dalje od svog društva, jer osećaju da će biti osuđivani od strane svojih vršnjaka ako iskažu želju za daljom komunikacijom“, rekla je Ilda Krama.
Suzana Marić Sejdiju smatra da, iako su programi koji se bave povezivanjem mladih Srba i Albanaca korisni i imaju pozitivne ciljeve, oni takođe mogu biti veoma opasni.
„Potrebno je vreme. Ako spojite ljude koji se nikada nisu sreli sa osobom druge nacionalnosti samo na dva dana, ne očekujte rezultate. To je površan pristup. Može trajati još 100 godina, ali ako je pristup pogrešan, neće imati efekta. Često je pristup pogrešan ili čak negativan ako ih spojitena dva, tri dana i odlučite da razgovaraju o ratnim zločinima, a oni imaju 17 godina. Ima dobrih stvari, ali i mnogo grešaka. Jedna mala greška može ih vratiti deset koraka unazad“, navodi Suzana Marić Sejdiju.
Ilda Krama, koja govori albanski i srpski jezik, istakla je da je jezička
barijera jedan od glavnih faktora koji sprečavaju mlade Srbe i Albance da
se druže i sarađuju. Takođe je naglasila da takva situacija podstiče tenzije i
stvara razdvajanje među mladima na Kosovu.
„Primetila sam da se na aktivnostima koje se organizuju za zbližavanje Srba i Albanaca, nakon predavanja ponovo grupišu Albanci sa Albancima, Srbi sa Srbima. To nije samo politička situacija, već jezička barijera, jer postoje mladi koji ne znaju engleski jezik, koji je obično jezik komunikacije“, objasnila je Ilda Krama.
Suzana Marić Sejdiju s druge strane smatra da engleski jezik nije rešenje za sporazumevanje među mladima na Kosovu.
„Mislim da je to prepreka, jer se ni šale ne mogu razumeti. Balkanski crni humor ne može se izraziti na engleskom, i zaista je drugačije kada se jezik poznaje“, zaključuje Suzana Marić Sejdiju.
Emisiju „Heroji našeg doba“ realizuje Produkcija NEW PRESS. Emituje se na TV stanicama Puls, Herc i Mir.
