Ipak, to ne menja činjenicu da je prosečna plata od 521 evro na Kosovu najmanja na Balkanu, a u privatnom sektoru značajno niža i iznosi oko 420 evra. Rasponi u visini mesečnih primanja su prema njegovim rečima ogromni. “Najveća plata je u javnomom sektoru, jer ima recimo plata i do 5.000 evra, ali je zato na Kosovu i dalje najmanja plata na celom Balkanu i Evropi 170 evra”, kaže Šahini.
Ukazuje da je priliv novca iz dijaspore veliki i da to drži kosovsku ekonomiju takvom kakva jeste. “Službeno, prema podacima Centralne banke, od dijaspore dolazi više od milijardu i 400 miliona evra, a neformalno je to kako dolaze pare u džep, jer kad dođe dijaspora ovde ide do dve i po milijarde. To je skoro budžet celog Kosova koji iznosi oko 3 milijarde. Eto šta drži našu ekonomiju”, kaže Šahini.
Niže cene ne znače viši standard
Ipak, Kosovo je, kako tvrdi, najjevtinije mesto za život na Balkanu.
“Recimo na Kosovu i dalje sa dva evra čovek može da jede, da li su to ćevapi, pasulj, bilo šta i dalje na Kosovu se to može, dok se ni u jednoj državi oko nas to ne može. I dalje jedna voda kad ideš da kupiš, mala voda, je 20 centi a svuda u regionu je to 50 centi. I dalje je na Kosovu jestivo ulje najjeftinije u celom Balkanu. Čak imamo od 80 centi do 1, 10 centi. Na Kosovu je hleb i dalje 30 centi, svuda na Balkanu je više od 60 centri, pa do 1 evro. I dalje je Kosovo najjevtinija država”, kaže predsednik Asocijacije za biznis Kosova uz podsećanje da se na Kosovu nigde ne plaća putarina, iako se ona naplaćuje u čitavom regionu, a njeno uvođenje će biti izazov za svaku vladu zbog glasova.
Iako podaci govore da su cene na Kosovu najniže, to ne znači i da je standard najbolji.
“Na Kosovu kad bi plate bile više od 800 evra onda bi to bio dobar standard, međutim naši građani koji su prema našim podacima i podacima UNDP-a od 2020. do 2023, njih oko 205.000, napustilo Kosovo i otišli u inostranstvo, nisu bili svi nezaposleni, 35 odsto su bili nezaposleni i imali su platu više od 450 evra, ali oni su tražili bolji život i standard.
Na Kosovu i dalje nemamo životno i zdravstveno osiguranje i dalje je školovanje i edukacija ispod nivoa gde PISA ne akreditira Kosovo, i dalje vazduh na Kosovu nije baš na zadovljavajućem nivou, sve to utiče i zato sad građani traže bolji život jer mi ne živimo 200 godina”, rekao je Agim Šahini gostujući u emisiji Slobodno srpski.
