Ratni sukobi, ekonomska nestabilnost i sve češće vremenske neprilike doprineli su da nedostatak hrane i širenje gladi pogodi 733 miliona stanovnika naše planete u prošloj godini. Približno 29 odsto globalne populacije bilo je primorano da preskoči bar po jedan obrok dnevno.
Prema iznesenim podacima, svaki 11. žitelj planete suočava se sa problemom gladi, a poteškoće su najizraženije u zemljama afričkog kontinenta, gde od gladi pati svaki peti građanin.
„U goroj smo situaciji nego pre devet godina kada je svetska organizacija odlučila da do kraja ove decenije iskoreni glad u svetu“, kaže jedan od autora studije i ekonomista Dejvid Laborde.
Po njegovim rečima, ukoliko se ovakav trend nastavi, blizu 600 miliona ljudi do kraja 2030. godine biće i hronično neuhranjeno, od čega polovina žitelja Afrike.
Podaci ukazuju na to da je lane zdrava hrana bila preskupa za više od jedne trećine žitelja naše planete. Čak 75,1 odsto stanovnika siromašnih zemalja nije moglo sebi da priušti kvalitetnu ishranu, za razliku od prilika u bogatijim zemalja gde svega 6,3 odsto građana nije imalo dovoljno sredstava za zdravu ishranu.
Prema najnovijim procenama, kaže Laborde, globalno će biti potrebno gotovo četiri biliona dolara ulaganja, kako bi se nedostatak hrane i glad prognali do kraja decenije kao i da je, umesto povremenih hitnih pošiljki vreća pirinča i brašna, potrebno udruženim snagama finasirati male poljoprivredne proizvođače, obezbediti jeftinu energiju za mnoge ruralne delove sveta i ekonomski podržati izgradnju velikih irigacionih sistema, naročito u siromašnijim zemljama.
Ovaj izveštaj Organizacije za hranu i agrar Ujedinjenih nacija, kako se naglašava, biće prezentovan i na ovogodišnjem skupu ekonomski najmoćnijih zemalja sveta – G20 koji će biti održan u Brazilu 18. novembra ove godine.
