Ova dva najesktremnija slučaja samo su deo šireg problema rodno zasnovanog nasilja koje na Kosovu, ali i širom regiona, često ostaje nevidljivo. O ulozi institucija, tome da li su one zakazale i šta bi institucije morale da rade, novinari Kontakt Plus radija razgovarali su sa aktivistkinjama za ženska prava Milicom Stojanović Kostić i Ružicom Simić.
Statistika – ne i pravi broj slučajeva porodičnog nasilja
Sudeći po izveštajima Kosovske policije, nasilje u porodici je svakodnevica na Kosovu.
Samo tokom 16. i 15. avgusta zabeleženo je po 5 slučajeva nasilja u porodici, 14. avgusta – 7, 13. i 12. avgusta po 6 slučajeva, a 11. avgusta – 8.
Nedavni femicid u Gračanici takođe, nažalost, nije i prvi. Femicid je u ovoj opštini zabeležen i 2010. godine kada je pripadnik Kosovske policije ubio svoju suprugu u dvorištu KBC-a, a potom i sebe. Godine 2018. muškarac je izbo nožem suprugu.
Međutim, Milica Stojanović Kostić iz NVO Pravo na pravo – upozorava da statistika nije pravi pokazatelj stanja u društvu kada je u pitanju femicid i rodno zasnovano nasilje, a nedavni slučajevi nasilja otvrđuju njene tvrdnje – mnoge žene ne prijavljuju nasilje zbog straha od odmazde ili nepoverenja u institucije.
Ona veruje da je nasilje nad ženama u srpskim sredinama u porastu, a da to ne može da se zaključi po broju prijavljenih slučajeva.
„Jer se žene boje šta će se dogoditi sa njima kada prijave slučajeve nasilja. Problem kod statističkih podataka je i to što se femicid ne prepoznaje kao femicid, već ulazi u statistiku kao ubistvo ili teško ubistvo, a ne kao ubistvo žene samo zato što je žena”, kazala je Stojanović Kostić, dodajući da to utiče i na umanjivanje posledica nasilja nad ženama.
Institucije
Ona takođe ističe da je femicid koji se nedavno dogodio u Gračanici ukazao na to da institucije nisu niti pravovremeno reagovale, niti onako kako bi to trebalo da bude slučaj.
Stojanović Kostić je posebno kritična prema lokalnoj samoupravi u Gračanici, jer veruje da je lokalna samouprava na čijem je čelu žena mogla više da učini kada su u pitanju slučajevi nasilja nad ženama i da pruži veću podršku žrtvama.
Ružica Simić iz NVO Žensko pravo podcrtava i ulogu medija u poslednjem slučaju femicida u Gračanici.
Ističe da je dobro što je većina medija poštovala etičke norme u svojim izveštajima, čim su se poštovali privatnost žrtve i njene porodice. Sa druge strane, dodaje da se šturim izveštajima na neki način sama žrtva dehumanizuje:
„Ne vidimo sve dobre osobine žrtve, koliko je ona bila značajna u svojoj porodici, u svojoj zajednici, na svom radnom mestu… Na neki način treba se skrenuti pažnja na važnost svake žrtve za naše društvo, važnost za porodicu i za zajednicu i za društvo u celini“.
„Nismo uradili dovoljno da spasimo život jedne žene, a ono što sada možemo da uradimo je da se taj život ne zaboravi i da Marija bude neko ko će biti veliko upozorenje i savest onima koji je nemaju“, kazala je Stojanović Kostić.
I Stojanović Kostić i Simić su kritične prema radu institucija koje se bave slučajevima rodno zasnovanog nasilja.
Kada je u pitanju policija, Stojanović navodi i nedostatak poverenja.
„Ako se žena i odluči da prijavi nasilje, glavno pitanje je šta će se dogoditi nakon što nasilnik izađe iz 24-časovnog ili 48-časovnog pritvora“, navodi ona, dodajući konkretne primere žena koje je kontaktiraju i koje upravo ovo navode kao razlog zašto ne prijavljuju nasilje.
Zato Stojanović Kostić navodi da bi pristup Kosovske policije morao da bude drugačiji, a kao primer navodi mogućnost da patrola policije bude u blizini doma žrtve kako joj nasilnik ne bi naudio nakon što bude pušten iz pritvora:
„Jer kao što znamo, žene nisu sigurne ni u sigurnim kućama, ni na ulici, ni u svojoj kući, ni u centrima za socijalni rad, tako da je jedina sigurnost možda prisustvo policije ili obilazak žene od strane policijskih službenika“.
Simić podseća da je policija prva u nizu institucija u reakciji na rodno zasnovano nasilje.
„Kada govorimo o policiji i pravosuđu važno je da se radi stalna edukacija i obuka osoblja i da se radi posebno na rodno zasnovanom pristupu pravima žrtava i da se obučavaju o najboljim praksama pružanja podrške. Institucije treba da budu transparentne i odgovorne. Istanbulska konvencija koja je uključena u Ustav Kosova nalaže institucijama da na ozbiljan i odgovoran način rade na svakom slučaju nasilja u porodici i pre svega tu mislim na procenu fizičke bezbednosti, onda i na obaveštavanje o svim njenim pravima“, dodaje.
Sagovornica Kontakt Plusa ističe da bi trebalo da se radi i na poboljšanje komunikacije između institucija radi bolje efikasnosti i koordinacije, ali i da usluge budu dostupne svima bez obzira na jezik, etničku pripadnost, socioekonomski status.
„Moraju se povećati finansijski, ljudski i materijalni resursi kako bi institucije mogle adekvatno da reaguju. Uključivanje zajednice, saradnja sa nevladinim organizacijama, lokalnom zajednicom i drugim akterima kako bi se osigurala sveobuhvatna podrška i podizanje svesti o sveobuhvatnosti problema. Takođe brza i adekvatna reakcija na prijave nasilja“, napominje Simić.
Stojanović Kostić u kontekstu reakcije na slučajeve nasilja ističe problem mogućnosti izricanja novčane kazne za vršioce nasilja.
„Aka ne vežete pojas – dobićete novčanu kaznu. Ako pretučete ženu, dobićete novčanu kaznu. Mene to vređa kao ljudsko biće. To je velika sramota pravosudnog sistema i zalažemo se za ukidanje novčanih kazni, jer ne postoji novčana kazna koja može da nadomesti nasilje. Tu je zakon u potpunosti omanuo“, navodi Stojanović Kostić i podcrtava da zakon u tom smislu mora da se menja.
Podrška žrtvama
Ukoliko želimo da podržimo ženu žrtvu nasilja, prvo moramo da joj pomognemo da nasilje prijavi, dodaje Stojanović Kostić.
Pored pružanja pravne pomoći, neophodno je obezbediti psihološku podršku i sigurne smeštaje za žrtve, kako bi one imale sveobuhvatnu zaštitu i podršku tokom i nakon procesa prijave nasilja.
Simić podseća na postojanje besplatne pravne pomoći i važnost dostupnosti ovakvog vida podrške, ali i na važnost toga da oni koji rade sa žrtvama budu posebno obrazovani i pripremljeni za rad sa ženama žrtvama nasilja. I tu je kritična na račun pojedinih institucija.
„Žrtva mora da dobije jasne i razumljive informacije. Prema žrtvama treba imati prijateljski pristup, osobe koje rade sa žrtvama moraju da budu posebno senzitivne i moraju da budu posebno edukovane za rad sa takvim žrtvama. Mi, nažalost, imamo slučajeve da u nekim agencijama koje treba da pruže pomoć žrtvama rade i osobe koje ne postupaju pravilno ili ne postupaju adekvatno i onako kako žrtve očekuju i to izaziva nepoverenje žrtava u institucije“, kazala je Simić.
Stojanović Kostić takođe ističe važnost podrške žrtvama od strane institucija.
„Kada vas neko osnaži, da vam mogućnost da zaradite, kada vam omogući krov nad glavom mnogo je drugačije kada vidite te primere, a ne primere žena koje su ponižavane i od strane društva ili ignorisane od strane institucija i lokalne samouprave“, podcrtava.
Sačuvati ljudski život
Sagovornice se slažu da je u kontekstu rodno zasnovanog nasilja važna i edukacija samog društva, rehabilitacija vršioca nasilja.
„Danonoćno govoriti o tome koliko je važno sačuvati ljudski život, da deca budu naučena da nasilje nije izbor“, kazala je Stojanović Kostić, koja je i organizatorka prošlonedeljnog protesta u Gračanici protov femicida i nasilja nad ženama.
„Treba skrenuti pažnju na ovakve slučajeve na način da organizujemo diskusije, edukativne radionice, ali i da se okupimo kao žene i pružimo podršku žrtvi i porodici, da pokažemo da se ne slažemo sa načinom rada institucija, sporošću i nedovoljno ozbiljnim shvatanjem slučajeva koji se prijave“, dodala je Simić.
