Tokom tromesečnog NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, Tomašević je bio jedini fotograf koji je želeo da ostane na Kosovu i izveštava, uprkos naredbi tadašnje vlasti da se novinari povuku sa Kosova. Fotografisao je događaje tokom celog rata na Kosovu, a među njegovim fotografijama su i one o žrtvama NATO bombardovanja, napadu na zatvor Dubrava, proterivanje Albanca, povlačenja jugoslovenskih snaga bezbednosti.
“Ja nikad ne poštujem organe, ni ovde, ni u Srbiji, ni u Iraku, bilo gde.. Dakle, ako neko dođe i kaže – “Idi, nemoj da pokrivaš priču”, to ne znači da moraš da uradiš tako. Otišao sam u Medija centar i tražio pomoć od Mikija Mihajlovića, on mi je rekao – “adje da vidimo šta će se desiti, a ti ostani”, i stvarno su dali sve od sebe da zadrže sve one koji su želeli”.
Tomašević kaže da je za novinare bilo teško da izveštavaju u tom periodu, zbog atmosfere koja je, kaže, bila neprijateljska.”Policiji se nije sviđalo da radim za Rojters, niko nije voleo, Srbi nisu voleli što radim za Rojters, nisu voleli ni Albanci, ni OVK, ali uspeo sam nekako da upravljam tom situacijom”.
Tomašević kaže da je bilo otežano i kretanje i protok informacija. “Bilo je teško ustanoviti sve, ali bila je to dužnost i važno vizuelno izveštavati o onome što se dešava”, kaže Tomašević.
Polemika oko Dubrave. Učesnici debate pokušali da ospore izveštavanje Tomaševića
Među fotografijama sa raznih žarišta širom sveta, od Iraka, Afganistana, Pakistana, Konga, Centralnoafričke Republike, Tomašević je zabeležio i brojne fotografije na Kosovu tokom 1999. godine. Fotografije koje su najviše pažnje i komentara izazvale su one koje su zabeležene tokom napada na zatvor Dubrava.
Neki od učesnika tribine koju je u Prištini vodila novinarka Jeta Džara, pokušali su da ospore izveštavanje Tomaševića iz zatvora Dubrava i Meje. Trojica bivših zatvorenika ovog zatvora kod Istoka istakli su da je pogrešno izveštavano da je NATO odgovoran za “masakr u Dubravi i Meji”. Novinar je kazao da je takvu informaciju dobio i da je njegov posao bi da u datom trenutku izveštava o onome što je tamo zatekao.
Novinarka Jeta Džara je međutim, rekla da je NATO odgovoran za 19 žrtava, dok su za ubistva više od 70 zatvorenika odgovorni srpski zatvorenici u Dubravi. Tomašević je rekao da ne zna ko je odgovoran, već da je tu bio kako bi uslikao ono što je zatekao.
“Otišao sam tamo, dobio sam informacije iz Medija centra, video sam puno mrtvih tamo, razbacanih u jednoj prostoriji, video sam štetu od bombardovanja. Ko je ubio te ljude? Verujem vam, ali stvarno ne mogu da verifikujem”, odgovorio je Tomašević.
Među prisutnima je bilo interesovanjanja kako je Tomašević, kao nekadašnjih izveštač lista Politika, izveštavao o događajima na Kosovu tokom bombardovanja. “Ja sam ovde zvanično bio fotograf za Rojters, svi su to znali i to je istina. Šta hoćete da kažete? Da neke moje kolege iz Politike nisu tačno izveštavali? Ne znam šta je ovo klimanje glavom, ali ja sam ovde bio kao novinar Rojtersa akreditovan i Rojters je davao Politici fotografije svakoga dana, na moj zahtev kako bi mogli da ih objave i nema ničeg tajnog u tome jer su mi puno pomagali. Ako imate nešto da kažete o tome ja sam otvoren da prodiskutujem na tu temu svakako”.
Uz konstataciju iz publike da novinari često budu žrtve režima, da u pojedinim trenucima ne shvataju i iznose neistine jer bivaju zloupotrebljeni od strane režima, Tomašević je rekao: “Pretpostavljam da je ovo odlično pitanje, ali za one novinare koje su iskoristili. Ja verujem da mene nisu. Znam uvek kako ću razjasniti stvari za koje nisam siguran, kako bi ostao siguran, kao u slučaju zatvora u Dubravi. Ja sam u opisu citirao izvor i citirao ono što sam čuo, i tu je kraj priče. Vidim da ovo gurate, razumem i stvarno mi je žao što ste bili u Dubravi i svi ostali ljudi koji su ubijeni i propatili, jeste užasno ali želite da postavite na neku skalu moje novinarstvo, molim vas nemojte, to nije dobro”.
Na pitanje novinara kako se oseća zbog sumnji u svoj rad, Tomašević kaže: “Dobro. Ja sam im lepo objasnio koja je dinamika posla i šta se dešava. Ja da pričam o nečemu što nisam video i što ne znam, ja ne mogu. Ja govorim o fotografijama i o tome šta ja radim, šta sam video i kako sam zabeležeio i kako sam kvalifikovao. Ja ne mogu da pričam o masakru za koji ne znam, da li je on bio ili ne ja ne znam, ja sam poslao slike i potpisao, ono što sam video, napisao ko je šta rekao. Ja sam deo mog posla završio, ja sam imao limitirano vreme, uradio najbolje što sam mogao, prezentovao to kako jeste, a sad pokazivajući mi tu neke knjige… mene to uopšte ne zanima. Zanima me, voleo bih da znam šta je istina, ali ako neko hoće da sumnja u moj rad, nek je dobrodošao, sve je u redu”, kazao je Tomašević.
Fotoreporter kaže da se njegova percepcija nije promenila ali da ne gleda fotografije napravljene tokom ratnih sukoba na Kosovu. “Ovo je bolna priča, ja sam odavde, ovo je moja zemlja i neke naše priče koje sam ovde radio na prostorima bivše Jugoslavije su bolne jer su to deo svih nas. Kada sam otišao preko bilo je loših stvari pokrivajući ratove, ne mogu da kažem da me nije briga, ali je drugačije. Ne bi bilo iskreno da kažem da je isto. Ja najviše volim moju zemlju i moje ljude, pa neke druge”.
Tomašević, čije je poreklo sa Kosova, u Prištini boravi nakon 25 godina od rata na poziv albanskih kolega novinara, a u okviru programa „Reporting House“. On je s tim u vezi dao na korišćenje 40 svojih fotografija nastalih tokom ratnih sukoba na Kosovu.
Tomaševićevo delo nagrađivano je mnogim prestižnim međunarodnim priznanjima. Bio je proglašen „Reuters fotografom godine“ čak četiri puta (2003, 2005, 2011, 2013), a 2008. godine osvojio je nagradu „Reuters fotografija godine“. Godine 2014. osvojio je prvu nagradu u kategoriji „Spot News Stories“ na takmičenju World Press Photo, a drugu i treću nagradu u kategoriji „News Picture Story“ na POYi. Takođe je osvojio „China International Press Photo of the Year“ 2011. godine, kao i nagrade za spot news 2004. i 2012. godine. Tomašević je dobitnik Pulicerove nagrade.
