Na konferenciji o unapređenju i sprovođenju zakonodavstva za prevenciju seksualnog uznemiravanja u institucijama javne uprave Kosova je istaknuto da je neophodno da Vlada, zajedno sa civilnim sektorom i međunarodnim organizacijama, preduzme dodatne mere kako bi stvorila sigurno okruženje za žrtve, te ih ohrabrila da prijavljuju takve slučajeve.
Ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu apelovala je na žene da prijavljuju slučajeve seksualnog uznemiravanja bilo da se ono dešava u javnom ili privatnom sektoru, ili pak na ulici.
„Problem je što se krivica često svaljuje na žrtve, umesto na počinioce. Mlade žene se boje da prijave ovakva dela zbog sramote i straha. Pozivam ih da prijavljuju, jer ćemo samo tako dobiti pravu sliku i sprečiti da se ovakva dela ponavljaju. Ovo jeste krivično delo, čak i kada je reč o blagim oblicima uznemiravanja, poput komentara o izgledu. Važno je da se o ovom pitanju govori, organizuju debate i podiže svest kako bi žene mogle da se osećaju sigurno na radnom mestu“, rekla je Hadžiu.
Direktor Kancelarije za dobro upravljanje, Habit Hajredini, istakao je da je seksualno uznemiravanje i dalje tabu tema u kosovskom društvu. Oni koji prijave ovakve slučajeve često se suočavaju sa ismejavanjem.
„Meni se desilo na Savetu ministara, kada smo trebali da razgovaramo na temu seksualnog uznemiravanja da sam shvatio da moramo mnogo više da radimo kako bismo podigli svest o problematici seksualnog uznemiravanja. Kada se sastanete sa muškaricima, direktorima i ministrima i kada im kažete o ovom pitanju, njihovi izrazi na licima u stvari pokazuju da treba puno da radimo po ovom pitanju, po pitanju seksualnog uznemiravanja. Dakle, verbalno, vizuelno i psihološko uznemiravanje postoji,u našem društvu i moramo razumeti da sve to ostavlja posledice na pojedince i društvo“, naveo je Hajredini.
Zamenik ombudsmana, Niman Hajdari, je ukazao da su žene najčešće žrtve seksualnog uznemiravanja, posebno na radnim mestima. Iako postoji pravna zaštita, broj prijava je nizak zbog nedostatka podrške i mehanizama zaštite.
„Nizak broj prijava je posledica nedostatka podrške od strane društva i porodice, ali i nepoznavanja toga da je to krivično delo koje je kažnjivo, kao i zbog nedostatka mehanizama za zaštitu žrtava. Zaštita od nadležnih organa bi pomogla u suzbijanju ovog fenomena. Sve javne institucije, civilno društvo i svi javni akteri moraju biti aktivni u stvaranju društva sa nultom tolerancijom prema seksualnom uznemiravanju. Kompetentni organi moraju pojačati svoje napore u borbi protiv ovog fenomena“, rekao je Niman Hajdari.
Mark Laser, šef odseka za pravna i pravosudna pitanja Misije OEBS-a na Kosovu, istakao je da se zemlje širom sveta suočavaju sa problemom seksualnog uznemiravanja. Naglasio je da mnoge žrtve gube posao i smatraju da počinioci neće biti kažnjeni. Prema njegovim rečima, seksualno uznemiravanje mora biti jasno definisano i moraju postojati efikasni mehanizmi prijavljivanja, ali i postupci koji će kazniti počinioce. Laser je dodao da mnogi ljudi ne znaju šta tačno podrazumeva seksualno nasilje, što dodatno otežava rešavanje ovog problema.
Tankut Sojkan, zamenik direktora Kancelarije Saveta Evrope na Kosovu, istakao je važnost promene svesti i neophodnost obuka na svim nivoima.
Konferenciju o unapređenju i sprovođenju zakonodavstva za prevenciju seksualnog uznemiravanja u institucijama javne uprave Kosova organizovana je u saradnji sa Misijom OEBS-a na Kosovu.
